Smatrajući da je lovačka etika sasvim zanemarena od strane nove generacije lovaca, nije na odmet lovce podsetiti na ponašanje u lovu.
Aktivan lovac svoje oružje, municiju, pribor i opremu drži uredne, čiste i spremne tako da se za kratko vreme odazove na iznenadni poziv na neki radni zadatak u lovištu ili u lov. Pored obaveze da se pridržava pravila lova koji su regulisani Zakonom o lovu i drugim propisima, lovac mora da se sa kolegama dogovara o raznim detaljima koji osiguravaju bezbedan i uspešan lov, o tome u kakav se lov ide, na koji teren, o vremenu trajanja lova, o mestu polaska u lov, o zbornom mestu, a pripreme obavlja tako što će sa sobom poneti sve što mu u lovu treba i što će mu vreme provedeno u prirodi učiniti ugodnim.
Nije pristojno da lovac u toku lova od kolega posuđuje municiju, radi čega u lov treba da odlazi s dovoljnom zalihom municje. Nije dobro ni da kolegama posuđuje municiju jer, u slučaju nesreće, ostalo bi neraščišćeno pitanje ispravnosti punjenja municije. To može da se odnosi i na posuđivanje oružja, opreme i drugih stvari. Odlazak u lov treba da prati striktno poštovanje dogovorenog vremena dolaska na određeno zborno mesto. Bilo bi veoma neetično dozvoliti da cela grupa lovaca u neizvesnosti čeka. To je iskazivanje nepoštovanja kolega i vid nediscipline koja će narušiti program lova.
U slučaju da je lovac iz ozbiljnih razloga sprečen da se odazove nekoj akciji ili da dođe u lov, dužan je o tome obavestiti grupovođu i članove grupe. Čak i ako su takva izostajanja i otkazivanja lova opravdana, članovi grupe mogu izgubiti poverenje u takvog svog kolegu lovca. Lovom upravlja grupovođa-lovovođa koji je ili za stalno izabrani lovac ili članovi lovne grupe, prilikom njenog formiranja, između sebe biraju za tu priliku nekoga ko je iskusan, uzoran i ozbiljan.
Lovovođu treba da bespogovorno slušaju svi članovi grupe, odnosno da izvršavaju njegove naredbe, a on treba da opravda ukazano poverenje tako što će organizovati lov na način da će podjednako angažovati sve članove grupe, vodeći računa o svim pojedinostima koje osiguravaju bezbedan lov. Zavisno od vrste lova, a u svakom slučaju do ugovorenog znaka za početak lova, nije dozvoljeno punjenje oružja.
Lovac mora svoje oružje (pa i kad je prazno) nositi tako što će cevi okrenuti u vis. Nošenje puške „popreko“ nije ni lovački ni etički, kao i nošenje sa cevima okrenutim prema zemlji jer se cevi mogu začepiti zemljom ili snegom, što bi prilikom pucanja na divljač uzrokovalo njihovu eksploziju. Sa čeke lovac treba dobro da osmotri okolinu i mesto gde metak završava svoju putanju. Opasno je da puca a da prethodno nije uočio gde se nalaze susedni lovci, jer bi pucanje u njihovom pravcu moglo uzrokovati nesreću. I pored te predostrožnosti, lovac treba, pre savakog pucanja, dobro da obrati pažnju na bližu okolinu i tako otkloni svaku mogućnost nesreće. Posebno treba voditi račun, ako se lovi čekanjem iz zasede, nije dozvoljeno kretanje da lovac ne bi nenajavljeno, odnosno nesmotreno došao na nišan drugih lovaca, a što je oduvek pa i sada veoma opasno i najčešći je uzrok nesrećama. Svaki prekid lova u cilju premeštanja ili jela, najavljuje grupovođa, kada je potrebno isprazniti puške i grupi prilaziti sa „prelomljenom“ puškom .
