Neizmerna, neobjašnjiva ljubav i nerazdvojno jedinstvo između lovca i njegovog psa poseban je osećaj koji samo istinski lovci i ljubitelji životinja mogu osetiti.

Lov nije samo rekreativni sport, kako ga mnogi smatraju, već kompleksno jedinstvo strategija, logičnog razmišljanja, terenskog rada, koordinacije postupaka i duševnog ispunjenja. Odnos koji mogu razviti lovac i njegov pas jedinstven je i svojstven samo njima. Iz tog razloga, profesionalna, fizička i emotivna briga za psa najvažniji je zadatak jednog lovca. Pored dobrih uslova profesionalne i fizičke nege psa, od neprocenjive je važnosti njegov pravilan razvoj i odrastanje a kasnije i zdravo održavanje. Pod profesionalnom negom psa podrazumeva se pravilna i strategijska dresura koja će mu u budućnosti omogućiti da na najbolji mogući naćin pomogne lovcu i ‘’odradi svoj posao’’, dok se pod fizičkom negom podrazumeva da pas ima dobre uslove življenja (pravilnu ishranu, toplu i dobru kućicu).

Na zalost, i pored svih urednih uslova života pse pogađaju mnoge vrste oboljenja koje je neophodno na vreme dijagnostikovati i pravilnim tretmanom suzbiti. Oboljenja koja pogađaju lovačke pse su mnogobrojna, neka od njih lakšeg a neka težeg oblika koji se mogu zavrsiti i fatalnim ishodom po psa.

U ovom članku skrenuću pažnju na jednu podmuklu, tešku bolest, čija je opasnost zapravo u kasnom dijagnostikovanju. Naime, radi se o bolesti srčanog crva ili dirofilariazi (Dirofilaria Immitis), koja predstavlja ozbiljno oboljenje pasa uopšteno, ali je posebno opasna za lovačke pse zbog njihove redovne fizičke aktivnosti. Uzročnik ove bolesti je krvni parazit koji se prenosi ubodom komarca (preko 30 vrsta komaraca prenosi ovog parazita). Ovaj parazit prenosi se i na druge životinje kao i na ljude, ali je kod ljudi manje opasan jer ne može da dostigne stadijum odrasle jedinke. Kod zaraženih pasa odrasli paraziti nalaze se u srcu i u obližnjim velikim krvnim sudovima, retko u drugim delovima cirkulatornog sistema. Period inkubacije parazita je 5-7 meseci od trenutka inficiranja i u tom periodu bolest se može dijagnostikovati jedino mikroskopskim posmatranjem.

Obično prođe nekoliko godina pre nego što psi ispolje prve kliničke znake infekcije. Zbog toga se bolest najčešće dijagnostikuje kod pasa starosti od 2 do 8 godina. Na žalost, kada se pojave klinički simptomi, to je siguran znak da je bolest poodmakla.

Simptomi bolesti i dijagnostikovanje

Kada paraziti uđu u srce, postepeno se javljaju simptomi, koji se ispoljavaju na sledeći način: brzo zamaranje, dahtanje bez vidljivog uzroka, suv kasalj u napadima, povišena temperatura, slabost, uznemirenost, nezainteresovanost, gubitak težine,.. Tečnost se nakuplja u grudnoj i trbušnoj duplji pa dolazi do naticanja grudnog koša i nogu.

Ponekad se pojavljuju i napadi slični epilepsiji u toku kojih može doći do iznenadne smrti. Sve ovo su posledice proširenja desne, a kasnije i leve srcane komore i otežanog rada srca i pluća zbog prisustva parazita. Svi ovi znaci su najizraženiji posle vežbanja, neki psi čak postanu bledi i dezorijentisani. U većini slučajeva, jedan ili više jednostavnih testova krvi mogu dijagnostikovati bolest srčanog crva, a dalji dijagnostički testovi bi utvrdili da li pas može bezbedno da se podvrgne lečenju. Zato pas mora što pre doći do veterinara.

Do sada razvijeno je nekoliko načina dijagnostikovanja bolesti srčanog crva kod pasa: Seroliski test na antigene odraslih srčanih crva (antigen test, ELISA ili SNAP test) , test krvi na mikrofilarije (Knotov test), elektrokardiogram (EKG test), ehokardiografija (ultrazvuk srca), ..

Delovanje bolesti

Odrasli oblici parazita izazivaju bolest tako što začepljuju srce i okolne krvne sudove, koji vode do srca. Oni takođe ometaju rad srčanih zalistaka. Zacepljenjem glavnih krvnih sudova, snabdevanje ostalih organa krvlju je smanjeno, posebno dotok krvi u pluća, jetru i bubrege. Što dalje dovodi do smanjenja funkcije ovih organa.

Terapija

Jedina potpuna terapija postiže se u prvih 7 meseci kada se daje antiparazitik (ivermectin) koji efikasno uništava larvice. Postoje lekovi koji deluju i na odrasle dirofilarije, ali oni nisu registrovani u Srbiji, a njihova primena je povezana sa rizikom od embolije (zapušavanja velikih krvnih sudova delovima uginulih parazita). Potpuno mirovanje je veoma važno posle svake terapije za ovu bolest. Odrasli crvi umiru u roku od nekoliko dana i počinnju da se raspadaju.

Pošto su se raspali, odlaze u pluća gde se talože u malim krvnim sudovima i potom se resorbuju u telu. Resorpcija može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i većina komplikacija posle tretmana nastaje zbog tih raspadnutih delova crva. To može biti opasan period, tako da je apsolutno neophodno da pas što više miruje i da se ne izlaže naporu mesec dana nakon terapije. Kašalj je prisutan kod teže inficiranih pasa sedam do osam nedelja posle lečenja.. Širenje ove bolesti najučestalije je u letnjem periodu u vreme aktivnog delovanja komaraca. Redovna kontrola na kraju svake ‘’sezone komaraca’’ je neophodna i od presudnog značaja za zdravlje vašeg psa. Bolest psećeg srčanog crva rasprostranjena je po čelom svetu.