Po nekim informacijama koje imamo u Evropskoj uniji ima oko 6 miliona registrovanih lovaca, za njih su atraktivne destinacije za lov kako u svojim zemljama tako i u zemaljama u okruženju. Gde je tu Srbija?

Primer susedna Mađarska, od lovnog turizma zarade više od milijardu evra godišnje (Hrvatska ostvari prihod od oko 180 miliona evra), Srbija prihoduje oko 5 miliona evra.

U Srbiji ima 321 ustanovljena lovišta (7 miliona hektara ukupna površina lovišta), a na listi najpoznatijih lovnih destinacija su: Deliblatska peščara, Karađorđevo, Golija, Crni Lug, Deli Jovan i Alija kod Negotine, Stara planina, Zlotske šume kod Bora, Apatinski rit, Bosut i Bosutske šume Apatin, Bođanski rit Bač, Donje podunavlje, Jaruge, Kamarište, Karakuša, Karaula, Koviljak, Koviljski rit, Krivaja, Neoplanta i Gornji Srem, Plavna i Ristovača, Stara Tisa i Ajlaš, Subotičke šume, Varoški rit, Vršačke planine, Beogradski rit, Trešnja, Cer - Vidojevića, Boranja, Zapadno-Moravsko lovište Čačak, Južni Kučaj, Kukavica, Kacer-Zeleničje i Valmište, Sokobanjska lovišta, Veliki Jastrebac, Severni Kučaj, Timočke šume, Rtanj, Toplica, Sokolovica i Sumata, Šargan i Južna Morava.

JP Vojvodinašume u okviru svojih lovišta ima 15 lovačkih kuća koje svojim smeštajnim kapacitetima i pratećim sadržajima zadovoljavaju potrebe, pre svega, inostranih lovaca. Za razvoj lovnog turizma od značaja je ne samo brojno stanje divljači, već i vrste lovne divljači, kao i trofejna struktura divljači. U Srbiji je potreban veći broj lovno tehničkih objekata kako bi ponuda za strane lovce bila potpuna. Takođe i činjenica da udruživanje lovačkih udruženja i predstavljanje svoje ponude kao i pravljanje specijalnih programa za lovce koji dođu iz inostranstva za lov u Srbiji bi jako puno pomogla da se ova privredna grana podigne na viši nivo.