Ариље - Једно од најстаријих удружења у Србији основано 1922. године данас је обележило век постојања и рада. Заслужним ловцима додељена су ордења Ловачког савеза Србије и плакете.
Према речима Мирка Луковића, председника, удружење броји 350 чланова и газдује на 30 хиљада хектара ловне повшине.„Поседујемо два ловачка дома и 30 самосталних чека. Ловно узгојни објекти су прихвалтилиште за фазане, срнећу дивљач, 46 хранилишта за крупну дивљач, 48 солишта и 44 хранилишта за ситну дивљач”, каже Луковић.
Србија има дугу традицију када је реч о ловним удружењима, каже Александар Станојевић, председник Ловачког друштва Западне Србије.Ловачко друштво није само хоби и љубав,то је сртил живота. Ловци су удружени и када су заједно највећа су снага, каже Станојевић. Он подсећа да у западној Србији има 15 ловачких удружења која броје око седам ипо хиљада ловаца.Матија Јовичић, старина из села Бјелуша данас није желео да пропусти овај дан. Како каже, за лов је цео живот живео.„Никад најпредније друштво није било него данас,имам 88.година и од када знам за себе био сам ловац. Отац ми је био ловац,стриц,два брата,стриц,два сина су ми ловци...то је ттадиција. Поносан сам што је данас ловачко удружење јака организација и што су наставили традицију”, каже Матија.
Матија се и дан данас сећа када је продавши краву купио пушку за лов и није наишао на разумевање околине.
„Мајка и жена се буне што гвожђурију купих за краву, а мени срце пуно. Лов ти уђе у крв и нема назад”, каже Матија.Док је Матија најстарији ловац у ариљском ловачком удружењу, Давид Марковић је најмлађи ловац. Како каже прве кораке направио ке са седам година са дедом, а данас редовно у лов одлази са оцем тако да нема сумње да ловачку традицију у Ариљу има ко да настави.
ГЗС фото: ГЗС
