У Саопштењу за јавност Полицијске управе Зајечар достављеном нашој редакцији стоји да су припадници Министарства унутрашњих послова у Зајечару и Сокобањи, интензивним радом, расветлили  тешку крађу и лишили слободе Н. М. (1993) из Сокобање и Ђ. П. (1989) из Аранђеловца због постојања основа сумње да су извршили ово кривично дело.

Они се сумњиче да су, у јануару ове године, на подручју града Зајечара провалили у кућу четрдесетпетогодишњег мушкарца и из ормара украли три ловачке пушке и ловачки карабин за које је власник имао дозволу. Oперативним радом, полиција је у околини Сокобање, у напуштеној колиби, пронашла украдено оружје.

 

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Зајечару.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://sokobanjapress.com/

Nakon masakra na Cetinju, u kojem je napadač ubio desetoro ljudi, crnogorski MUP saopštava da oružje poseduje 67.545 građana – odnosno da je svaki deveti stanovnik naoružan. Nezvanične procene od ranije ukazuju i na to da u Crnoj Gori na jedan legalno prijavljen komad dođe barem još jedan nelegalan. Na internetu se pojavilo istraživanje navodno najnaoružanijih država po glavi stanovnika. Pokazuje da treće mesto dele Crna Gora i Srbija, odmah iza SAD i Jemena. Zvanična statistika ipak kaže drugačije.

 

 

Istraživanje koje je uznemirilo i region i Srbiju, a koje našu zemlju svrstava u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta je, tvrde sagovornici RTS-a, netačno.

 

 

Prema podacima navedenim u tom istraživanju iz 2017. godine, Srbija ima 39,1 komad oružja po glavi stanovnika, što je, kažu, potpuno netačno. Obrazlažu i da institut koji je to objavio, između ostalog, nije jasno razgraničio broj legalnih od broja nelegalnih komada naoružanja.

 

"U Srbiji trenutno ima oko 900.000 komada legalnog naoružanja i ono se nalazi u posedu građana. Imamo registrovanih 580.000 legalnih vlasnika i onda kada to stavimo pod račun dođe ovako – mi imamo 12,6 odsto naoružanih Srba ili imamo sedam komada oružja na 100 stanovnika. Sa tim statistikama koje su legalne i javne i dostupne mi smo pretposlednji u regionu, iza nas je samo Severna Makedonija", navodi Zorica Subotić iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, članica Upravnog odbora.

 

Srbija ima jasno uređen i javno dostupan registar vlasnika naoružanja, dok npr. Nemačka, podsećaju upućeni, nema tačan broj legalno naoružanih ljudi. Od 2015. Srbija pooštrava zakonske procedure za posedovanje i nabavku oružja. To je, kažu, uticalo i na smanjene za oko 300.000 komada, sa daljom tendencijom pada.

 

"Dosta su složene procedure, pre svega osoba koja želi da poseduje oružje ne sme biti krivično gonjena i kažnjevana, takođe mora imati zdravstveni lekarski pregled. Osoba koja želi da poseduje oružje, važno je da prođe bezbednosnu proveru od nadležnog organa unutrašnjeg poslova. Svakako i da ima odgovarajuće uslove za držanje tog oružja i mora da poseduje uverenje da je obučena za rukovanje vatrenim oružjem. Ono što je novi zakon doneo je što je dobro, a to je zdravstveni pregled, mora da se obnavlja na svakih pet godina ko želi da poseduje oružje", ističe prof. dr Vladimir Barović, ekspert za bezbednosna pitanja.

 

Stručnjaci upozoravaju da stroži zakoni i zabrana građanima da legalno poseduju oružje, može dovesti do povećanog broja nelegalnog naoružanja. Probleme svim zemljama pravi ulazak u trag nelegalnom naoružanju. Za njegov broj koristi se termin "mračna cifra".

 

"MUP je kroz poslednjih desetak godina izjavljivao da se tu radi o 60.000 komada oružja, pa onda došli do 120.000, pa posle toga je prestao da se izjašnjava šta oni procenjuju da je u pitanju kod nas cifra koja se odnosi na nelegalno oružje", dodaje Subotićeva.

 

Pitanje koliko građani poseduju ličnog oružja uvek je aktuelno posle tragičnih događaja. Nekoliko uzastopnih masovnih ubistava tu temu pokrenulo je i u SAD. Tako je Senat izglasao zakon o kontroli oružja – jedan od najznačajnijih o vatrenom oružju u poslednjih 30 godina.

 

Predviđa strože provere kupaca mlađih od 21 godine i finansiranje programa za poboljšanje mentalnog zdravlja i bezbednosti u školama u vrednosti od 15 milijardi dolara.

 

Tekst preuzet:https://www.rts.rs/

Foto:Lovačke Priče (Ilustracija)

 

Na Velikom polju Igman u subotu je organizovana manifestacija „Druženje lovaca Igman 2022“ . Na ovoj manifestaciji učestvovao je  veliki broj lovaca, koji su imali priliku da se druže te da učestvuju u raznim takmičenjima.

 

Član Upravnog odbora Saveza lovačke organizacije BiH i potpredsjednik Jedinstvene lovačke organizacije Konjic Dženadin Podrum, zadovoljan je ishodom ove manifestacije te za radiokonjic.ba dodao: „ Bilo je oko 8 000 lovaca iz 50 lovačkih društava članica Saveza. Savez lovačkih ogranizacija u BiH, odnosno komisija koje su birale najbolje na taj dan, dodijelile su pehar našem lovačkom društvu kao najorganizovanijem  društvu na manifestaciji“.

„Dan je protekao u druženju sa ostalim lovcima, a bila su organizovana razna tamičenja, poput bacanja kugle, povlačenja konopca, streljaštva za pionire i drugi.  Naši lovci su učestvovali u nekim od takmičenja, ali nažalost nisu osvojili nikakve nagrade“ kazao je za radiokonjic.ba Dženadin Podrum, član Upravnog odbora Saveza lovaca BiH i potpredsjednik Jedinstvene lovačke organizacije Konjic.

 

Na manifestaciji „Druženje lovaca Igman 2022“ prisustvovali su predsjednik SLO u BiH, gradonačelnik Konjica Osman Ćatić i načelnik općine Trnovo Ibro Berilo.

 

Fotografija i tekst preuzeti:radiokonjic.ba