Tradicionalni,osmi Sabor lovaca na Tari bice odrzan u nedelju 18.09.2022 na Kaludjerskim Barama u rasadniku NP Tara.

 

Informacije na telefon:065/417-20-21

Нису исти као пре 30 година, дупло су већи!' Вечерњи лист у свом посједу има застрашујући снимак на којем пас убија вука у близини книнских села, у близини самих кућа. Вук је заштићена животиња и казна је до педесет хиљада куна. У Кистањи вукови, осим на псе, нападају и људе, кажу мештани села Биовичина Вечерњи. Бес и страх становништва је огроман. Љути су на државу јер је надокнада штете коју је направила заштићена животиња премала и стиже прекасно... - Вукови већ дуже време стално нападају моју стоку, а прође и до годину дана док не добијемо одштету. за штету коју су вукови учинили овцама и козама. А та накнада је од свега неколико стотина куна до мање од хиљаду куна - пожалио се Горан из једног села у кистанској општини. Мештани тврде и да данашњи вукови који су сишли са Динаре нису исти као пре тридесетак година. - Некада су били високи као пси, данас су дупло виши и имају гриву. То су увезени вукови, можда из Канаде и Сибира. Не, није вукодлак, хибрид дивљих паса и вукова. Ови су увезени. Страшно их је и видети, а камоли када наиђу на тебе и када те нападају - причају Вечерњем уплашени пастири у книнским селима. Ипак, најшокантније је сведочење Саше Штрпца, човека чији су вукови појели неколико коза и јагњади и напали га. Спасио га је пас, мало штене азијског овчара... - Средином јуна, око девет сати, вукови су ме напали тридесетак метара од моје куће и 15 метара од главног пута. Пре напада туда је прошло можда 300 људи. Враћао сам стоку са испаше и два вука су кренула према мени, а три око стада. Од једног вука сам се спасао косилицом, а другог је спречило моје троипомесечно штене, које је вук ухватио у бегу и убио на лицу места. Да није био ту, вук би ме оборио - испричао нам је Саша Штрбац своје стравично сведочење о борби са вуковима, где су вукови заклали четири козе и два јагњета. Уплашен је након бројних напада. Он наводи по реду нападе вукова у околини последњих недеља. – Прекјуче су вукови напали 81-годишњег пастира. Увек их има пет у пакету. Вук је напао и човека и дете у Свилаји код Сиња и другде. Вук се не плаши човека јер је 20 година заштићен и не можемо му ништа - каже Штрбац, чију су супругу недавно напали вукови док је била са козама, а бранили су је Шарпланци. Људи у овом крају углавном живе од сточарства, јер у Далматинској загори посла готово да и нема. Кредити расту, чувају се туђа стока да би се добила средства за куповину сопствене стоке, а огромне количине новца се троше на куповину паса. Вечерњи лист је дошао до застрашујуће фотографије догађаја на којем пас чувар убија вука.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija

Za sedamnaest godina Emin tvrdi da je na njih potrošio najmanje 150 hiljada maraka.

Emin Ljutić iz Gornjeg Vakufa, već sedamnaest godina troši penziju na dva medveda o kojima brine. Naime Emin je Laku usvojio a Gvidu kupio nakon što su mu krivolovci ubili majku. Laka je sa Eminom spavao u krevetu punih osam meseci jer je bio bolestan.

 

Emin je jedan od retkih Bosanaca koji je dobio sudsku parnicu protiv države, jer su inspektori napisali nalaz da on ne može držati medvede nego da se moraju eutanizovati. Sud je presudio u Eminovu korist jer država odnosno kanton središnja Bosna nema azil za medvede.

Za sedamnaest godina Emin tvrdi da je na njih potrošio najmanje 150 hiljada maraka, a njega je obišao novinar Srećko Stipović.

Sedamnaest ipo godina hranim medveda. Patim se , patim se da bi njima udovoljio. Komšija donosi jabuke i krastavce iz plastenika. Sve što mu ostane od hrane on donese. Ja kupujem kukuruz. Medvedi mnogo jedu, pojedu četrdeset i pet kilograma kukuruza za samo tri dana - priča Emin Ljutić.

Kako kaže, nije "milioner" pa da shodno hrani medvede tom merom, ali na svu sreću uvek se nađu dobri ljudi koji "doniraju koji dinar".

- Sve pare od doniranja potrošim za hranu za medvede. Već sam se umorio, imam problem sa zglobovima zbog teglenja vreća sa kukuruzom. Donacije mi mnogo znače i olakšavaju mi celokupan posao.

 

Emil kaže da se za ovih sedamnaest godina ne može izračunati koliko su i šta su medvedi sve pojeli.

 

Tekst i fotografija preuzeti:https://www.telegraf.rs/