„Штета дивљачи прешла сваку меру, сваке године је све већа“ Млинови и околна насеља уз државну границу са Словенијом, у близини граничног прелаза Пожане / Сочерга. Мештани кажу да их више не пријављују и додају да желе да покупе оно што су посадили, а не да им дивље свиње наносе штету. - Све је већи број штета на пољопривредним усевима. Садашњи систем заштите електричних пастира више не функционише, не штити ни од дивљих свиња, а камоли од високих дивљих животиња, каже Едо Подрека, члан месног одбора Штрпед, и упозорава да је крајње време да се нешто уради да се постигне задовољавајући резултат и смањење броја утакмица. Подрека истиче и да већ годинама упозорава на проблем оштећења дивљачи. Он сматра да је ловцима потребно више слободе у ловишту, како би се активније укључили у решавање овог горућег проблема. Лов више није само спорт, то је потреба овог друштва. - Из граничног Млина упућујемо апел да се све институције укључе у решавање проблема штете дивљачи и омогуће опстанак младих на селу. Ја лично нисам за одстрел, али тренутно не постоји друго решење осим да се смањи број дивљачи у ловишту. Држава је власник игре, држава је послодавац полиције, па нека решава проблем како хоће и зна, поручио је Подрека. Мештани Кодоља, Штрпеде, Кајине, Шкуљари…, део месног одбора Штрпед, углавном насеља уз државну границу, окупили су се испред МЗ у Млинима. Кажу, полажу километре и километре електропастирских жица висине до два метра. Није их довољно само поставити, треба их одржавати и поправљати, па ако се тако настави, они ће одустати од пољопривреде и оно мало пољопривредних површина које се обрађују за коју годину ће прерасти у шуму. - Синоћ су дивље свиње покидале жице електричног пастира у Малој Хуби и морао сам поново све да намештам, пожалио се Елвис Кајин из Кајина, који је електричним пастиром оградио пшеницу и раж. Један терен је оградио километар и по електропастирске жице, други са два километра. Дивље свиње наносе штету пшеници, кромпиру и кукурузу, а на реду је грожђе. Јелени клијају винове лозе и маслине. Дарио Угрин из Млина сматра да је једно од решења овог проблема издвајање подручја месног одбора Штрпед из Ловачког друштва „Мирна”. и да се за то погранично подручје оснује ново ловачко друштво. Неки мештани Мјесног одбора Штрпед са којима смо разговарали у Млинима кажу да су подржали иницијативу Дарија Антонца из Калигарића код Опртља и почетком године потписали петицију којом су од ресорног министарства и надлежних институција тражили да ријеше проблем игре. Да је ово универзални проблем потврђује више од 1.200 потписа пољопривредника из десетак градова и општина, од Ланишћа, Лупоглава, Церовља, Бузета, Мотовуна, Опртља, Грожњана, Буја, Умага, Пазина, до Ровиња и Новиграда. Не постоји део где дивљач не стигне до кућа и угрози безбедност људи и домаћих животиња. Штета од дивљих свиња и јелена је велика. Да би пољопривредна производња опстала, број дивљих свиња и јелена се мора свести на биолошки минимум, Дефинитивно стоји у петицији у фебруару упућеној на тридесет адреса свих опћина и градова, ловачких друштава, Истарског ловачког савеза, Истарске жупаније, ресорног жупанијског одјела и министарства, па све до Службе за ловство и ловство са сједиштем у Загребу. Међутим, на терену још нема видљивих резултата.