U organizaciji preduzeća „Meteor Stil“, u saradnji sa Lovačkim savezom centralne Srbije, a pod pokroviteljstvom grada Kragujevca danas je na Šumadija sajmu otvoren 13. Međunarodni sajam lova, ribolova i lovnog turizma „Kraguj M“. U prisustvu predsednika Lovačkog saveza Srbije Bratislava Ćirkovića, predsednika Lovačkog saveza Centralne Srbije Tomice Radosavljevića, brojnih gostiju i izlagača, sajam je otvorio gradonačelnik Nikola Dašić.

 

Kragujevac je pravo mesto da se ovakva tradicija baštini ne samo zato što ima tradiciju u proizvodnji lovačkog i svakog drugog naoružanja, već i zbog toga što je ovde 1887. godine formirano prvo lovačko društvo u Srbiji. Nakon toga osnovane su i druge lovačke družine u Šumadiji, a dve godine kasnije i Beograd je dobio Lovački klub. Ipak, taj žar i ta iskra krenula je iz Kragujevca, istakao je Nikola Dašić.

 

Danas sa 8500 lovaca i 400 organizacija i klubova koje okupljaju ribolovce, dolazimo do ozbiljne cifre i shvatamo koliku važnost imaju lov i ribolov, ne samo za druženje, nego i za održavanje i selekciju populacije divljači, kazao je Dašić i poželeo kvalitetan sajam i dobru lovnu sezonu.

 

Prema rečima Dragoljuba Dimovskog direktora preduzeća „Meteor Stil“, ovaj sajam već ulazi u lepu tradiciju i mi moramo da budemo prvi u Srbiji. Pobediti – to je najlepša stvar, a mi jurimo „Lorist“ koji ima 50 i nešto godina tradicije. Ovaj sajam je svake godine sve bolji i bolji, uvek imamo nove učesnike, danas 25 izlagača. Posebnu zahavalnost Dimovski je uputio Zastava oružju koje je na sajmu 13 put zaredom. Biće lepih dešavanja, dosta je izlagača, sajam je edukativnog karaktera i očekujem što više posetilaca, poručio je Dimovski.

 

Sajam lova, ribolova i lovnog turizma je jedinstvena manifestacija u ovom delu Srbije, istakao je generalni direktor Šumadija sajma Aleksandar Štajn. Činjenica da se ova manifestacija održava 13. put govori o tome da ona poseduje kvalitet, bogatu sajamsku ponudu i prateće sadržaje. Ono što je za nas najznačajnije je da se ovde nalaze zadovoljni izlagači i posetioci, što je potvrda opravdanosti postojanja ove manifestacije i mi ćemo kao partneri i saradnici i ubuduće učestvovati u organizaciji sajma.

 

Prisutne su pozdravili predsednici lovačkih saveza Srbije i Centralne Srbije Bratislav Ćirković i Tomica Radosavljević, koji su istakli značaj organizacije regionalnih sajmova gde se promoviše lovstvo, proizvođači pratećih sadržaja ali i lovci kao članovi društveno – odgovornih udruženja.

 

Inače, tokom tri sajamska dana biće organizovane i tribine posvećene mogućnostima za razvoj lovnog turizma, propisima u oblasti oružja i municije, kao i tematski brifing o nastanku lovačke štampe u Srbiji. U subotu 20. avgusta na platou ispred Šumadija sajma od 10.00 do 13.00 sati biće organizovano tradicionalno takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša.

 

Radno vreme sajma je od 9.30 do 19.00 sati, ulaz je 150 dinara, a parking besplatan.

 

Tekst preuzet:https://www.velikipark.com/

Foto:Lovačke Priče

Да ли знате коме да се обратите ако прегазите или наиђете на прегажену животињу на путу? Од првог јула на снагу су ступила нова правила за уклањање дотрајалих животиња са путева и железнице, којима се мењају начин и финансирање прикупљања нуспроизвода животињског порекла.

 

 Нови концесионар Прегази домаћих или дивљих животиња су, нажалост, чест призор на нашим путевима. Када се животињи више не може помоћи, како би се избегао додатни удес или чак ширење болести, потребно је о налазу обавестити надлежне службе које ће извршити безбедно уклањање.

 

 Дана 1. јула 2022. године ступила је на снагу Уредба о начину, предмету и условима спровођења привредне јавне услуге руковања нуспроизводима животињског порекла 1. и 2. категорије и нови уговор о концесији са концесионаром КОТО доо, који је закључен у складу са наведеним прописом. 

 

Као резултат тога, мења се начин и финансирање сакупљања нуспроизвода животињског порекла (АВИ) категорије 1 и 2. Један од извора АВИ категорије 1 и 2 су и прегажене животиње са путева и железнице. 

 

Од јула промене у области дивљачи До сада је за гајење дивљачи и њено уклањање била задужена Ветеринарско-хигијенска служба Националног ветеринарског института.

 

 У наведеном случају дошло је до промена у вожњи на путевима и железници. Значајна промена у вези са уклањањем дотрајалих животиња са путева и железница је да од 4. јула 2022. године, дотрајале животиње, изузев заосталих домаћих животиња и дивљих свиња, више неће одвозити Ветеринари. и Служба за хигијену Националног ветеринарског института (НВИ ВХС) у оквиру јавне ветеринарске службе, али ове прегажене животиње одвози концесионар КОТО по налогу управљача пута. 

 

Када видите прегажену животињу на коловозу, обавестите Центар за информисање на број 112. У пракси се уклањање врши тако што одмах по регистрацији одговорно лице у предузећу обавести локацију најближег пословна јединица, која у прописаном року отклони прегажену животињу.

 

 Промењен протокол за обавештавање Од 4. јула 2022. године, протокол за обавештавање је промењен након што Центар за обавештавање на броју 112 добије дојаву о прегажењу на путу или железничкој прузи. 

 

Центар за обавештавање поступа по следећем протоколу: Када добије позив о прегажењу домаће животиње или када је потребно уклонити угинулу домаћу животињу због саобраћајне незгоде, обавештава НВИ ВХС, који организује уклањање. У случају да добије позив о проналаску угинуле или прегажене дивље свиње, обавјештава Управу за безбједност хране, ветерину и заштиту биља (Управу). За ову сврху Управа је обезбедила телефонски број 01 300 13 59, који је доступан 24/7. Запослени у Управи, који је у сталној приправности, обавестиће НВИ ВХС, који ће се побринути за уклањање тела и по потреби контактирати подносиоца захтева.

 

 У случају да добије позив о прегажењу дивљих животиња (осим дивљих свиња) на путу или прузи, обавештава оператера пута или железнице, који организује уклањање прегажене животиње. Оператер на путевима или железници може да наложи концесионару да одвезе дотрајалу животињу или сам сакупи дотрајале животиње на сабирном месту и одатле их однесе концесионару на обраду и уништавање. када добије позив о прегажењу дивљих животиња (осим дивљих свиња) на путу или прузи, обавештава управника пута или железнице, који се стара о отклањању прегажене животиње. Оператер на путевима или железници може да наложи концесионару да одвезе дотрајалу животињу или сам сакупи дотрајале животиње на сабирном месту и одатле их однесе концесионару на обраду и уништавање. 

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://maribor24.si/

Ухватила га је за рогове и бранила се, али чим га је пустила... срндаћ је на шеталишту према ували Покоњи Дол код Хвара пре четири дана напао и тешко повредио 65-годишњу Загрепчанку, напад је поновила, највероватније иста животиња, на потезу од Покоњег Дола до Мекићевице.

 

 Овога пута од бијесне животиње одбранила се жена из Славонског Брода, која привремено ради у Хвару, па је и она задобила повреде и завршила у Хитној медицинској помоћи. Потврдио је то за нашу медијску кућу др Озрен Ђерек, начелник хварске подружнице Завода за хитну медицину Сплитско-далматинске жупаније, рекавши да је озлијеђени пуштен на кућну његу.

 

 Незванично сазнајемо да се ради о лакшој убодној рани, и неколико огреботина на ногама и рукама. Жена се наводно ухватила за рогове животиње како би се одбранила од напада, а након што их је пустила,срндаћ  је поново јурнуо на њу.

 Ловци не разумеју шта се дешава, животиња се понаша као да нешто брани. У бекстејџу се помиње и трећи напад дивљих животиња на људе, али за то још нема званичне потврде. Међутим, грађани већ сада страхују да би се могла десити нека тежа последица од напада срндаћ, посебно ако је реч о детету. Од Марије Лушић Булић, предсједнице Ловачког савеза отока Хвара са сједиштем у Старом Граду, сазнајемо да је о свему овоме разговарао телефоном са државним ловним инспектором Недиљком Плазибатом, стручним службама Ловачког савеза Сплит- Далматинске жупаније, и градоначелник Хвара Рикард Новак. 

 

Према тренутном стању ствари, биће затражена дозвола Министарства пољопривреде за интервентно одстрел, узимајући у обзир све безбедносне аспекте такве интервенције прописане Законом о оружју и Законом о ловству. Подршку рјешавању овог проблема најавио је и ловац Новак, а Ловачки савез отока Хвара, како тврде, према важећим прописима, нема могућност еутаназије и премјештања животиње у ограђено ловиште.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://slobodnadalmacija.hr/

Prva rogoljska kotlićijada pod nazivom "Rogoljski zlatni kotlić" u organizaciji lovačke sekcije "Rogolji" i udruženja građana Jezero iz Rogolja bila je jedna od najposjećenijih kotlićijada na ovim prostorima, sa preko hiljadu posjetilaca. 

U kuvanju lovačkog kotlića takmičile su se 22 ekipe, a specijalan gost kotlićijade je bio popularni pjevač Jovan Perišić, koji je poručio da mu je drago svaki put kada dođe u Republiku Srpsku, a da su ovakvi događaji za njega posebno zanimljivi jer su mu svi ljudi prijatni i susretljivi. Što se kotlića tiče, Perišić je probao onaj ekipe "Beli Borna", za koji je rekao da je idealan jer i sam voli malo ljući.

Što se tiče same kotlićijade, čitava priča je pripremana više od 15 godina, koliko je trajalo krčenje i čišćenje ovog kompleksa u Rogoljima, a unazad mjese dana se intenzivno radilo na pripremi kotlićijade.

 

"Evo ovdje imamo 22 ekipe i zaista smo prezadovolji. Evo vidite i sami koliko je posjetilaca, automobila je toliko da i pored ovih livada okolo, nema više mjesta za parking. Mi smo zaista prezadovoljni kako učesnicima, tako i posjetiocima, a trudili smo se pogotovo u posljednjih mjesec dana i evo sve se isplatilo. Još jednom bih čestitao svim ekipama, jer bez obzira na rezultat svi su ovdje danas pobjednici", ističe član udruženja "Jezero" Marko Trninić.

 

Nije bilo lako izabrati pobjednike, pa je četvoročlani žiri bio na slatkim mukama. Ipak, gradiške ekipe su ove godine izdominirale, gdje je prvo mjesto otišlo u ruke ekipi "Kruškik", koja se nakon svoje kotlićijade dobro spremila za rogoljsku.

"Mi smo se odazvali na poziv naših prijatelja iz Rogolja, koji su učestvovali na našoj kotlićijadi u Kruškiku. Osvojili smo prvo mjesto i zaista smo se potrudili, jer smo unazad nekoliko dana intenzivno radili na tome da skuvamo najbolju čorbu", ističe pobjedničke ekipe "Kruškik", Zoran Stanić.

 

Drugo mjesto pripalo je ekipi "Rogoljski kobasičari", dok su treći bili ekipa "Poletarci".

Uz brojne učesnike, na ovoj kotlićijadi su učešće uzeli i ekipa "Miska glava" iz Prijedora, koji su četiri puta bili prvaci na gradiškom "Zdravofestu".

 

Iako je ovo ljeto u Gradišci obilovalo brojnim manifestacijama, broj posjetilaca govori da su se ljudi poželili druženja. Smisao i ove kotlićijade je, prije svega, druženje, a da je ovo samo početak najavili su iz udruženja građana "Jezero" Rogolji, gdje planiraju nastaviti organizovati ovakve i slične manifestacije.

 

Tekst i fotografija preuzeti:https://micromreza.com/

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, ima više od 100 hiljada komada registrovanog oružja

Crna Gora godinama prednjači među zemljama Evrope u količini oružja koje posjeduju građani. Razlog za to sagovornici TVCG vide u tradiciji koja podrazumijeva da svaka kuća ima barem jedan komad oružja. Problem je, poručuju, kad ono dospije u pogrešne ruke, pa bude zloupotrijebljeno. Zato smatraju da bi procedure za dobijanje dozvola za korišćenje oružja trebalo da budu znatno rigoroznije. Kako saznaje TVCG, Vuk Borilović je bio dugogodišnji lovac koji je imao dozvolu za oružje.

 

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, ima više od 100 hiljada komada registrovanog oružja. Broj ilegalnog naoružanja ne može se sa sigurnošću utvrditi, ali neka istraživanja pokazuju da je svaki treći građanin naoružan. Posjedovanje oružja je, kažu sagovornici TVCG, dio crnogorske tradicije.

 

 

„Svi se pozivamo na te neke tradicionalne vrijednosti i kad ne znamo šta ćemo onda kažemo da nam je to u sklopu tradicije, a ona podrazumijeva da je normalno da svaka kuća u Crnoj Gori ima ili pušku ili pištolj“, kazala je psihološkinja Nataša Vuković.

 

 

„Mislim da je to dio istorije, od koje i ne treba bježati, na kraju krajeva. Ali ono što bih predložio jeste da se mijenjaju određene stvari vezane za pristup samom oružju, odnosno vještini i principima korišćenja“, kazao je vlasnik strelišta Milorad Janjušević.

 

 

A da bi neko mogao da ima i da koristi oružje neophodno je da, između ostalog, obavi zdravstveni pregled kojim se utvrđuje da li je sposoban za to.

 

„Kada dođu za ljekarsko uvjerenje, klijenti najčešće kao razlog navode to da su oružje dobili u nasljeđe od preminulih rođaka i kažu da ne žele da se to oružje otuđi nego da ostane u njihovoj porodici. Drugi razlog je rekreativno-sportske prirode, najčešće kažu da žele da idu u lov. Osim u ove svrhe, oružje često biva upotrijebljeno i u neke druge svrhe“, kazala je Vuković.

 

 

Kako bi se to spriječilo, sagovornici TVCG upozoravaju da bi kontrole onih koji posjeduju oružje trebalo da budu češće i rigoroznije.

 

„Opet se vraćamo na obaveznu obuku i ono na šta bih ja stavio akcenat, ne samo zbog posljednjih događaja nego i ranije, a to su ozbiljni i rigorozni zdravstveni pregledi za potencijalne imaoce oružja i periodične kontrole“, dodao je Janjušević.

 

„Ukoliko se desi, a dešava se vrlo često, da mi ne potpišemo ljekarsko uvjerenje da je neko sposoban da nosi oružje i onda taj neko ode u neku drugu zdravstvenu ustanovu, privatnu ili državnu, i bez problema dobije dozvolu. I ja apelujem na sve kolege i sve ustanove da pojačamo taj dio“, kazala je psihološkinja.

 

 

Iz Lovačkog saveza Crne Gore su kazali da je Cetinjanin Vuk Borilović, koji je ubio deset osoba, bio dugogodišnji član Lovačkog društva Cetinje, te da je imao dozvolu za posjedovanje oružja.

 

Tekst preuzet:https://beraneonline.me/

Foto:Lovačke Priče

Ивањица - Медведи на планини Голији нису никакво изненађење, а неретко зна да дође и до блиског сусрета мештана са овим шумским животињама. У сарадњи са парком природе Голија и Биолошког факулетата из Београда две јединке сада су добиле своја имена и ГПС огрлице. Радун и Малиша нови су становници дивљих предела.

 

„Са ЏПС огрлицама ће се пратити њихова природна кретања . Радун као старији медвед има далеко већу територију кретања, креће се на делу Јавора и читаве Голије. На том пределу је доминатан, ту територију никада није напуштаи нити ишао на даља путовања за разлику од неких других медведа његовог узграста. Малиша је доста територијалнији и креће се на јако малом протору у околини Радочела, што је и за очекивати сходно његовој старости”, казао је за РИНУ, професор Душко Ћировић са Биолошког факултета у Београду.

 

Малиша је стар две године и практично је мече које мајка треба да пусти од себе, док је Радун напунио више од осам година и сада је у пуној снази, достиже тежину од 220 килограма и један је од доминатних мужијака на том простору. Иако понекад и само њихове фотографије уливају страх, истиче се да уколико угледате медведа нема потребе за паником, јер се веома ретко дешава да они први нападну људе. Махом их први осете у својој близини и сакрију се.

 

„Када угледате медведа не треба паничити, већ се удаљити на безбедну дистанцу. Уобичајна реакиција медведа је да побегне иколико му дате до знања да сте у његовом окружењу неким оглашавањем. Чуће то и неће се појавити пред вама, али наравно не да претерано вичете јер то може бити контра продуктивно да се он осети угрожено па у циљу одбране да нападне”, закључио је Ћировић.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:http://www.glaszapadnesrbije.rs/

 

Više od 250 čopora vukova živelo u evropskom alpskom okruženju prošle godine, dok je bilo mesta za populaciju od 800 čopora

Prvi divlji vuk viđen je u Švajcarskoj pre 30-ak godina, nakon više od stoleća od kada je istrebljen.

 

Broj vukova u švajcarskim Alpama nastaviće rasti čak i ako se propisi o lovu ublaže, smatraju stručnjaci.

 

Iz grupe Švajcarski vuk saopšteno je da je više od 250 čopora vukova živelo u evropskom alpskom okruženju prošle godine, dok je bilo mesta za populaciju od 800 čopora, izveštava Swissinfo.

 

- S obzirom na sadašnju stopu rasta, to će biti slučaj za otprilike pet godina - rekla je grupa.

 

Iz ove grupe navode da je poljoprivrednicima imperativ pojačati zaštitu svoje stoke zbog mobilnosti životinja preko državnih granica i unutar Švajcarske.

 

Zabrinutost dolazi zbog niza napada vukova na krave i ovce, kao i pojava više mladunčadi vukova u jugoistočnoj Švajcarskoj, što je dospelo na naslovnice u poslednjih nekoliko sedmica.

 

Pre dve godine birači su stavili veto na parlamentarnu odluku o ublažavanju ograničenja lova na vukove u Švajcarskoj. Prema važećem zakonu, vuk je zaštićena vrsta i može se uništiti samo ako prvo ubije određeni broj stoke.

 

Prvi čopori vukova otkriveni su na francusko-italijanskoj granici 1993. godine. Ubrzo nakon toga prvi divlji vukovi viđeni su u švajcarskim Alpama.

 

Tekst preuzet:https://redportal.rs/

Foto:Lovačke Priče

НОВИ САД - Ове године, за разлику од претходних, ловна сезона на препелице уместо 1. августа, почиње петнаест дана касније, 15. августа и траје до краја септембра, у складу са прошлогодишњим изменама Правилника о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и ове године води борбу против криволова препелица недозвољеним средствима, вабилицама због којих сваке године страда 50 хиљада ових птица.

 

Лов на ове птице у нашој земљи је посебно проблематичан јер се по правилу обавља уз коришћење електричних вабилица које је Кривични законик препознао као средство за масовно уништавање дивљачи.

 

За Радио Нови Сад говорило је Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

 

Текст преузет:https://www.rtv.rs/

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

 

TUZLA - Poljoprivrednici iz Tuzlanskog kantona traže od nadležnih da divlje svinje proglase štetočinama i da se odstrel vrši tokom cijele godine, jer prave sve veću štetu na usjevima.

 

Tuzlanski kanton ima 1.350 proizvođača mlijeka i 8.500 muznih grla. Radi se o značajanom prostoru za proizvodnju hrane u BiH te je potrebno obezbijediti kabastu hranu za stoku.

 

Udruženje mljekara Kantonalne privredne komore Tuzla je na jučerašnjoj sjednici sumiralo stanje na terenu te je rečeno da su rodovi prepolovljeni zbog suše i zbog divljih svinja koje uništavaju usjeve.

 

"Meni je kukuruz divlja svinja uništila u samoj sjetvi. Presijavao sam tri puta. Nema od toga ništa. Ono što nisam presijao, to sada uništavaju. Ne znam kako ćemo izaći na kraj", rekao je Hasan Mujić iz Gradačca.

 

S obzirom na to da su u ovom kantonu mljekari većinom i ratari koji proizvode hranu za svoja grla, zabrinuti su kako dalje. Hranu koju su zasijali i planirali za stoku, sada nemaju.

 

U suštini, problemi su počeli i prije sjetve zbog enormno visokih cijena sjemena, mineralnog đubriva, herbicida...

 

"Da nevolja bude još veća, poskupjelo nam je i gorivo. Onda nam je došla i suša ove godine. Usjevi u koje smo uložili sva sredstva i svu snagu koju smo mogl u haotičnom su stanju zbog suše i nedostatka padavina", pojasnio je Eldin Glibanović, predsjednik Udruženja mljekara TK.

 

I ono što nije uništila ta suša, uništit će pomenute divlje životinje, jer su Kantonalnoj privrednoj komori poljoprivrednici iz svih opština prijavili ovaj problem.

 

"Mi smo pisali dopise i tražili direktno od federalnog ministra da se divlja svinja proglasi štetočinom i da se odstrel vrši tokom cijele godine kao što je u Republici Srpskoj. Međutim, nismo dobili tu podršku. Naši poljoprivrednici, pored teškog dnevnog fizičkog rada, u toku noći moraju ići čuvati usjeve i najčešće i ne uspiju u tome. Dok su oni na jednom kraju parcele, na drugom svinje ulaze i prave štetu. Bukvalno je nemoguća zaštita kada je u pitanju divlja svinja", pojasnio je Suad Selimović, sekretar Kantonalne privredne komore Tuzla.

 

Kada su u pitanju odštete, poljoprivrednici ih mogu dobiti samo ako je parcela koju su svinje uništile ograđena sa deset nizova bodljikave žice. Za poljoprivrednike je to nemoguća misija jer nemaju sredstava da ograđuju hektare i hektare površine, a veći dio njih obrađuje tuđu ili iznajmljenu zemlju.

 

Nadaju se reakciji nadležnih ministarstava kako bi im makar na neki način bilo olakšano trenutno stanje ili će inače sve više smanjivati broj grla koja nemaju čime prehraniti.

 

 

Знате доба дана када се то дешава... 

Праћењем саобраћајних несрећа и других саобраћајних дешавања на подручју Полицијске управе вараждинске протеклих дана, полицијски службеници ПУ вараждинске уочили су да су у претходном периоду , број инцидената налета друмских моторних возила на домаће и дивље животиње.

 

 У циљу спречавања оваквих и сличних догађаја, позивамо возаче на максималан опрез на цестама Вараждинске жупаније, посебно у раним јутарњим и касним вечерњим сатима. Такође треба да прилагоде брзину возила стању и условима на путу и ​​поштују постављену саобраћајну сигнализацију која их упозорава на могућу појаву дивљачи на путу, као и домаћих животиња. 

 

Напомињемо да је само у протекла 24 сата забиљежено шест налета на срндаћа, који су се десили у раним јутарњим и вечерњим сатима на подручју Плеша, Подрута, Апатије, Болфана, Вараждина и Тракошћана.

 

 Такође, позивамо власнике домаћих животиња да предузму одговарајуће мере како би спречили да домаће животиње остану без надзора на путу. 

 

Напомињемо да су власници домаћих животиња (пси, мачке и сл.) дужни да животиње држе под надзором, односно да их држе у ограђеним двориштима и предузимају друге мере да их држе без надзора на саобраћајницама.

 

 У случају да возило удари домаће животиње, у правилу су одговорни власници домаћих животиња, а у складу са Законом о сигурности промета на цестама казна за власнике животиња износи 300 куна. 

 

Текст преузет:www.zagorje.com

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)