Нису исти као пре 30 година, дупло су већи!' Вечерњи лист у свом посједу има застрашујући снимак на којем пас убија вука у близини книнских села, у близини самих кућа. Вук је заштићена животиња и казна је до педесет хиљада куна. У Кистањи вукови, осим на псе, нападају и људе, кажу мештани села Биовичина Вечерњи. Бес и страх становништва је огроман. Љути су на државу јер је надокнада штете коју је направила заштићена животиња премала и стиже прекасно... - Вукови већ дуже време стално нападају моју стоку, а прође и до годину дана док не добијемо одштету. за штету коју су вукови учинили овцама и козама. А та накнада је од свега неколико стотина куна до мање од хиљаду куна - пожалио се Горан из једног села у кистанској општини. Мештани тврде и да данашњи вукови који су сишли са Динаре нису исти као пре тридесетак година. - Некада су били високи као пси, данас су дупло виши и имају гриву. То су увезени вукови, можда из Канаде и Сибира. Не, није вукодлак, хибрид дивљих паса и вукова. Ови су увезени. Страшно их је и видети, а камоли када наиђу на тебе и када те нападају - причају Вечерњем уплашени пастири у книнским селима. Ипак, најшокантније је сведочење Саше Штрпца, човека чији су вукови појели неколико коза и јагњади и напали га. Спасио га је пас, мало штене азијског овчара... - Средином јуна, око девет сати, вукови су ме напали тридесетак метара од моје куће и 15 метара од главног пута. Пре напада туда је прошло можда 300 људи. Враћао сам стоку са испаше и два вука су кренула према мени, а три око стада. Од једног вука сам се спасао косилицом, а другог је спречило моје троипомесечно штене, које је вук ухватио у бегу и убио на лицу места. Да није био ту, вук би ме оборио - испричао нам је Саша Штрбац своје стравично сведочење о борби са вуковима, где су вукови заклали четири козе и два јагњета. Уплашен је након бројних напада. Он наводи по реду нападе вукова у околини последњих недеља. – Прекјуче су вукови напали 81-годишњег пастира. Увек их има пет у пакету. Вук је напао и човека и дете у Свилаји код Сиња и другде. Вук се не плаши човека јер је 20 година заштићен и не можемо му ништа - каже Штрбац, чију су супругу недавно напали вукови док је била са козама, а бранили су је Шарпланци. Људи у овом крају углавном живе од сточарства, јер у Далматинској загори посла готово да и нема. Кредити расту, чувају се туђа стока да би се добила средства за куповину сопствене стоке, а огромне количине новца се троше на куповину паса. Вечерњи лист је дошао до застрашујуће фотографије догађаја на којем пас чувар убија вука.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://slobodnadalmacija.hr/dalmacija

Горњи Милановац - Гладне шумске животиње у потрази за храном више се не плаше да приђу скроз близу људи и њихових кућа.

То потврђује и ситуација из села Прањани код Горњег Милановца када се насред сеоског пута у близини центра појавила лисица, која чак ни кад је угледала људе није побегла.

 

„Протрљао сам очи да будем сигуран да сам добро видео, кад лисица заиста стоји испред. Гледа нас у очи и не мрда. Очекивали смо да ће нас можда напасти или побећи, али ништа од тога. Она се понела крајње "пријатељски" и питомо, након пар минута окренула се и отишла својим путем", кажу за РИНУ мештани који су се нашли у друштву ове животиње.

 

Није реткост да лисице упадају у удаљена сеоска домаћинства и праве штете на имањима и кокошињцима, али по свему судећи ова прањанска лисица поприлчно је мирољубива јер се још нико од домаћина није жалио да му је у скорије време настрадала живина.

 

„Животиње прилазе све ближе људима, села су празна и заузимају своју територији. Имамо среће што су овде код нас заступљене лисица, не знам шза би радили кад би овако случајно срели медведа као што је то случај мештана на Голији и других планина", рекли су мештани.

 

Ловци откривају: Ако лисице не беже од људи могуће да су заражене беснилом

 

Како лисице важе за велике штеточине лов на њих дозвољен је током читаве године. Под њиховом шапом неретко су зечеви, фазани, јаребице, али и пилад, мачке па чак и мањи прасићи. Ловац из сувоборског краја, Бошко Миловановић, истиче да то што је ова лисица била мирна у близини људи може да има и много дубљу позадину.

 

„Лисице када су заражене беснилом знају да приђу толико близу људи и да се умиљавају, стога је врло могуће и да ова коју су мештани угледали такође буде заражена. Оне буду толико умиљате да можете да је мазите, али је јако важно да се зна да се то никако не треба радити. Најбоље је заобићи лисицу у таквом стању широко заобићи", нагласио је ловац из Прањана.

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:ГЗС/РИНА

Za sedamnaest godina Emin tvrdi da je na njih potrošio najmanje 150 hiljada maraka.

Emin Ljutić iz Gornjeg Vakufa, već sedamnaest godina troši penziju na dva medveda o kojima brine. Naime Emin je Laku usvojio a Gvidu kupio nakon što su mu krivolovci ubili majku. Laka je sa Eminom spavao u krevetu punih osam meseci jer je bio bolestan.

 

Emin je jedan od retkih Bosanaca koji je dobio sudsku parnicu protiv države, jer su inspektori napisali nalaz da on ne može držati medvede nego da se moraju eutanizovati. Sud je presudio u Eminovu korist jer država odnosno kanton središnja Bosna nema azil za medvede.

Za sedamnaest godina Emin tvrdi da je na njih potrošio najmanje 150 hiljada maraka, a njega je obišao novinar Srećko Stipović.

Sedamnaest ipo godina hranim medveda. Patim se , patim se da bi njima udovoljio. Komšija donosi jabuke i krastavce iz plastenika. Sve što mu ostane od hrane on donese. Ja kupujem kukuruz. Medvedi mnogo jedu, pojedu četrdeset i pet kilograma kukuruza za samo tri dana - priča Emin Ljutić.

Kako kaže, nije "milioner" pa da shodno hrani medvede tom merom, ali na svu sreću uvek se nađu dobri ljudi koji "doniraju koji dinar".

- Sve pare od doniranja potrošim za hranu za medvede. Već sam se umorio, imam problem sa zglobovima zbog teglenja vreća sa kukuruzom. Donacije mi mnogo znače i olakšavaju mi celokupan posao.

 

Emil kaže da se za ovih sedamnaest godina ne može izračunati koliko su i šta su medvedi sve pojeli.

 

Tekst i fotografija preuzeti:https://www.telegraf.rs/

Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik posjetio je danas Sabor lovaca Republike Srpske koji se održava u Crnjelovu kod Bijeljine i u obraćanju stotinama okupljenih pozvao na sabornost i odanost Srpskoj.

Plemeniti su ljudi koji se na ovakav način okupljaju i druže, to je ono što nam treba, da svi pokažemo sabornost i odanost Republici Srpskoj, rekao je Dodik.

 

On je istakao da Republika Srpska dobro stoji i da izgleda da u Srpskoj nema većih izazova ni problema.

 

– Izazovno i teško vrijeme dolazi, ne samo za nas, zato ostanimo okupljeni i solidarni oko Republike Srpske, ostanimo zajedno i riješićemo sve probleme, niko se u Srpskoj neće smrznuti, ni biti gladan i biće struje koliko treba – naveo je Dodik.

 

On je pohvalio rad Lovačkog udruženja Republike Srpske i rekao da je ponosan na sve što rade.

 

Dodik je najavio da će novi zakoni u ovoj oblasti poštovati ono što se organi Lovačkog udruženja dogovore i da će iz budžeta Srpske biti obezbijeđeno oko 400.000 KM Lovačkom savezu za tehničke pretpostavke za još uspješniji rad.

 

On je istakao da je Republika Srpska velika i da će ostati posvećena svima koji u njoj žive, navodi ATV portal.

 

Na Saboru lovaca, Dodik je zapjevao i vanvremenski hit “Ovo je moja kuća” legende srpske muzike, Marinka Rokvića.

 

Tekst i fotografija preuzeti:https://www.bl-portal.com/

Полиција на делу Чланови пројекта ЛИФЕ Линк саопштили су да су у мају код Струге у Долењском открили огрлицу младог риса Неже, потомка имигранта Горуа, који је насилно откинут и бачен. 

 

Како преноси портал 24ур, чланови пројекта ЛИФЕ Линк, који има за циљ оживљавање популације риса у Словенији, која је била тешко угрожена због сродства у сродству, објавили су средином маја да је ГПС огрлица риса Неже, потомци резидентног риса Горуа и резидентног риса Теје, послали су сигнал смртности.

 

 Представници Биотехнолошког факултета који учествују у пројекту одмах су изашли на терен, где су на подручју Ловачке породице Струге у Долењској, у близини ловачке замке, пронашли огрлицу која је насилно откинута са врата риса. 

 

Код крагне пронађена мрља од Нежине крви Када је у близини крагне пронађена мрља Нежине крви, полиција је покренула поступак. Ловачки савез Словеније (ЛЗС) саопштио је да у потпуности сарађује са полицијом и нуди им стопостотну подршку у истрази случаја.

 

 

 Према речима председника ЛЗС Лада Брадача, „сваки члан ловачке организације који је правоснажно осуђен за незаконито одстрел било које дивљачи биће трајно удаљен из ловачке организације“, наводи 24ур. 

 

Истрага случаја је и даље у току, али сви који учествују у пројекту очувања риса желе да прича добије епилог и да се овакви догађаји више не дешавају у будућности. Рис се у Словенији сматра угроженом врстом и стога је заштићен међународним и националним прописима. 

 

Без планиране имиграције, ове дивље мачке би изумрле.

 

 Пре него што смо почели да их премештамо код нас 2019. у нашим шумама их је остало свега 15.

 

 Први нам је дошао горуски рис из Румуније.

 

Чланом 342. Кривичног законика прописано је да ће се учинилац незаконитог лова казнити новчаном казном или затвором од шест месеци до две године и 24 сата.

 

 Преузимање текста и фотографија:https://maribor24.si/

Jaka Crtalic

ŽEPČE - Čobanin Sinan Čizmić i nekoliko ovaca povrijeđeni su kada je mladi medvjed, prije dva dana, iznenada tokom noći utrčao u njegovo stado u Dubravama kod Željeznog Polja.

 

Uplašeni ovčar je, kako navode lokalni mediji, u samoodbrani ustrijelio mladunče ove zaštićene vrste divljači.

 

Lovačko društvo Orlovik, kako piše portal Zepce.ba, obavijestili su nadležno ministarstvo o događaju i poduzeli sve zakonske radnje jer se radi o zaštićenoj vrsti medvjeda.

 

"Srećom, ozbiljnijih posljedica nema, a lakše povrijeđeni čovjek je na vrijeme zbrinut u žepačkom Domu zdravlja", rekao je Almir Mandžuka, predsjednik LD Orlovik.

 

Kako dalje navodi, od ovoga ne treba praviti dramu, ali preporučuje gljivarima da s oprezom ulaze u šumu i da su medvjedi najopasniji kada su u društvu mladunaca.

 

"Učiniće sve da zaštite mlade medvjede. Ako se čovjek nađe u njihovoj blizini, to mogu protumačiti kao napad i onda može da dođe do vrlo opasne situacije u kojoj nenaoružan čovjek nema nikakve šanse da preživi", naveo je Mandžuka.

 

Po fotografijama koje su objavljene procjenjuju da je riječ mlađem medvjedu, ne starijem od dvije godine. Službenici policijske stanice Žepče, na licu mjesta su sačinili zapisnik

Podsjećamo na nedavni slučaj kada je medvjed u štali u Ilijašu rastrgao junca, a njegove ostatke ostavio je u obližnjem potoku,

 

Tekst i fotografija preuzeti:https://www.nezavisne.com/

Prethodni vikend u Zrenjaninu protekao je u znaku sporta i lovačkih specijaliteta. Organizaciju ovih događaja podržala je kompanija „Gomex“.

Naime, povodom obeležavanja Dana Mesne zajednice „Gradnulica“, od petka 26. do ponedeljka, 29. avgusta, organizovane su razne aktivnosti u sportskom centru „Ivan Grubački – Guta“.

Tom prilikom, predškolci iz vrtića „Alisa u zemlji čuda“ i „Maslačak“, kao i učenici Osnovne škole „Đura Jakšić“, zajedno sa gostima iz drugih gradova, nadmetali su se u fudbalu i rukometu, igrama spretnosti, poligonu… Obeležavanje Dana Mesne zajednice „Gradnulica“ je završeno turnirom seniorskih ekipa u rukometu.

U subotu, u lovačkom domu na Mihajlovačkom drumu, Lovačko društvo „Fazan“ je nastavilo tradiciju i po 16. put uspešno organizovalo „Gulašijadu“. U takmičenju je učestvovalo 25 ekipa sa ukupno 50 takmičara. Ovom događaju je prisustvovalo više od 150 posetilaca koji su bili veoma zadovoljni kako organizacijom tako i atmosferom.

 

Prvo mesto je osvojila ekipa Lovačkog društva Mihajlovo. Drugo mesto zauzela je ekipa „Stajićevske priče“, dok je treće mesto pripalo „Starom lovcu“.

 

Na ovoj „Gulašijadi“ organizovana je i bogata tombola sa preko 100 nagrada.

 

Tekst i fotografija preuzeti:www.zrenjaninski.com

 

 

 

Данас око 17 сати у увалу Пјешчана прошетало је крдо дивљих свиња – како сазнајемо од мештана, прескочиле су зид у дворишту, ушле у башту и поједле смокве из неколико дрвеће. 

 

- Свиње често виђамо на путу од Пјешчане увале до каменолома Цаве Романе, посебно у раним јутарњим сатима, када се скоро свакодневно могу видети како прелазе пут. 

 

Најчешће долазе из правца шуме Солине, али раније нису улазили у баште.

 

 Вероватно су дошли у потрази за храном и водом, каже мештанин. 

 

Преузимање текста и фотографија:https://www.glasistre.hr/

Bernhard Url, izvršni direktor Evropske agencije za bezbednost hrane istakao je da je afrička kuga svinja veoma zarazna bolest koja se širi u regionima našeg kontinenta koji ranije nisu bili pogođeni. On je dodao da je širenje zaraze globalna pretnja, koja je rezultirala velikim gubicima za industriju svinja u Evropi i šire. 

„Zajedno sa našim partnerima i lokalnim institucijama radimo na tome da dođemo do uzgajivača čije su životinje, a samim tim i sredstva za život, pogođeni ovom bolešću koja je smrtonosna za svinje. Cilj #StopASF kampanje je da informiše uzgajivače, kao i veterinare i lovce, o tome na šta treba da obrate pažnju prilikom otkrivanja, sprečavanja i prijavljivanja“, poručio je Bernhard Url. 

Velika EFSA kampanja ulazi u treću godinu, a njena svrha je podizanje svesti o afričkoj kugi svinja koja pogađa svinje iz uzgoja i divlje svinje. Usmerena na jugoistočnu Evropu, kampanja se realizuje u partnerstvu sa lokalnim institucijama i trenutno se odvija u osamnaest zemalja – Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj Republici, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. Poljoprivrednici, veterinari i lovci čine ciljnu grupu kampanje, jer imaju važnu ulogu u savetovanju uzgajivača o biosigurnosnim merama na farmi.

Kampanja Stop afričkoj kugi svinja dopunjuje tekuće napore Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija usmerene na iskorenjivanje ove bolesti u Evropi.

Šta je afrička kuga svinja?

Afrička kuga svinja (AKS) je virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Ovaj virus nije opasan po zdravlje ljudi, ali je uzrok značajnih socio-ekonomskih poremećaja u mnogim zemljama. Budući da nema vakcine, širenje može da dovede do klanja i ubijanja velikog broja svinja koje se uzgajaju na farmama u ugroženim oblastima.

Afrička kuga svinja u Srbiji

Prva epidemija AKS u Srbiji kod domaćih svinja pojavila se 29. januara 2021. godine u opštini Aleksinac, a tokom te godine bilo je zahvaćeno devet okruga sa domaćim svinjama (Pirotski, Borski, Nišavski, Pomoravski, Rasinski, Zaječarski, Braničevski, Podunavski i Južnobanatski). AKS se proširila i na populaciju divljih svinja u sedam okruga (Pirotski, Borski, Nišavski, Zaječarski, Braničevski, Južnobanatski i Pčinjski), što je rezultiralo sa ukupno 272 slučaja tokom 2021. Prvi slučajevi zaraze domaćih svinja 2022. godine zvanično su potvrđeni početkom januara u tri naselja u opštinama Majdanpek i Kladovo u Borskom okrugu, a poslednji su zabeleženi u martu na teritoriji Grada Niša. 

 

Tekst i foto preuzeti:https://multimedia.efsa.europa.eu/asf/#/rs/