Ne zna se tačno kada i gde je sokolarstvo nastalo, ali prve pisane tragove o sokolarstvu nalazimo u Kini oko 2000 god. p.n.e. Od tada sokolarstvo se sreće u svim civilzacijama do danas, kao dokaz tome da je sokalarstvo kroz istoriju bilo sastavni deo života ljudi nalazimo mnoge tragove u pisanom obliku kao i na raznim podnim mozaicima, freskama i naraočito u centralnom delu Evrope pa i kod nas na nadgrobnim spomenicim i raznim građevinama gde su prikazani najčešće sokolar, pas, konj i ptica grabljivica.

Sokolarstvo je bilo zastupljeno i u svim evropskim civilizacijam počevši od Rimljana pa sve do Germana. Jedan od najvećih sokolara starog veka je bio i Džingis Kan koga je u lovu po nekim podacima pratilo oko 1000 sokolara sa 10000 sokolova. U Srpskoj državi sokolarstvo je zastupljeno od osnivanja prve države pa sve do 1945 god. kada je zabranjeno jel se totalno neosnovano smatralo kao ostatak starog buržoaskog društva i buržoaskih navika.

Dokaze o zastupljenošću sokolarstva na našim prostorima nalazimo u nazivima raznih planina, gradova kao što su planine Veliki i Mali Jastrebac pa onda grad Kragujevac po kraguju tj. jastrebu, Soko Banja i tako dalje. Jos jedan važan izvor dokaza su i narodne epske pesme gde se pominje sokolarstvo, junaci se porede sa pticama grabljivicama i pokazuje se veliko poštovanje prema tim predatorima koji se u prirodi nalaze na vrhu lanca ishrane. Kao najveći sokolar u to vreme pominje se Marko Kraljević, čiji su čak lovovi sa sokolom opisani u par narodnih pesama. Isto tako veliki sokolar je bio i despot Stefan Lazarević koji je kako je istorija zabeležila umro prilikom jednog lova sa sokolovima. Tokom srednjeg veka je bilo tačno određeno ko je mogao sa kojom pticom da lovi. Tako da su na primer obični seljaci mogli loviti sa jastrebom, plemići sa sokolom a samo kraljevi i carevi sa orlovima. Sve ovo govori koliko je sokolarstvo u to vreme bilo neizostavan način života i jedan od njačešćih vidova lova, i važan izvor snabdevanja hranom.

Danas u modernom sokolarstvu se ne lovi radi hrane već radi lepote lova i uživanja u letu ptice. Jer učinak u lovu sokolara ne može da se meri ni izbliza sa učinkom lovaca sa vatrenim oružjem. Zna se da od deset napada na plen sokolarske ptice tek jedan je uspešan. A i najčešće plen koji je soko ulovio ostavlja se njemu da pojede, jer u današnje vreme nema više potrebe loviti radi hrane da bi se preživelo, već radi same lepote lova.

Najčešće ptice grabljivice koje se danas koriste u sokolarstvu su sokolovi od kojih su najviše zastupljeni sivi, stepski i severni soko kao i mešanci tih vrsta takozvani hibridi, koriste se još jastrebovi od kojih najčešće jastreb kokošar, kobac i harisov jastreb koji vodi poreklo sa Američkog kontinenta ali poslednjih godina je sve više zatupljen i kod skolara na Evropskom kontinentu i naravno nikako ne treba zaboraviti njegovo kraljevsko visočanstvo surog orla pticu sa kojom se love zečevi, lisice, srne...... a u Mongoliji i Kazhstanu sa njim love čak i vukove.

Postoji više načina lova sa sokolarskim pticama a sve u zavisnosti od toga koja je vrsta u pitanju. Tako na primer sa sokolovima se lovi sa ruke i iz vazduha, isto tako može da se lovi i sa jastrebovima samo sa jastrebovima može da se lovi i tako što će sokolar šetati kroz šumu a jastreb će da ga prati, tj da leti za njim od drveta do drveta i ako sokolar istera neku divljač jastreb će je napasti i pokušta i da ulovi.

Lov sa ruke sa sokolom je nekada bio jedini način lova, ptica se držala na ruci pod kapicom i kada bi isterali neku divljač puštali bi sokola da leti za njom (sokolovi love uglavnom sve pernate životinje, počevši od veličine prepelice pa čak mogu da savladaju plen do veličine labuda). Lov iz vazduha je takozvani moderni način lova sa sokolom gde jednu celinu treba da čine lovački pas sokolar i soko. Pas ide po terenu i traži pernatu divljač, kada je nađe treba da stane u čvrstu marku i da se ne pomera, tada sokolar ptici skida kapicu i pušta je da poleti, soko pravi ciklične krugove i polako se penje u visinu iznad sokolara, kada je postigao odredjenu visinu i kada je u dobrom položaju pas na komandu isteruje divljač i soko se obrušava na nju (pikira) i u tom obrušavanju može da postigne i brzinu do 300km/h. Zbog svega toga po mnogima je ovo najlepši lov pa ga zovu još i sportski lov. U svetu postoje takmičenja gde se meri čiji će soko otići najviše u visinu, i postići najveću brzinu u obrušavanju.

Sa jastrebom se lovi sa ruke isto kao sa sokolom, šeta se kroz lovište sa pticom na ruci i ukoliko isteramo neku divljač ptica se pušta za njom. Ukoliko imamo ženku jastreba lovićemo zeca a ako imamo mužjaka lovićemo fazane jer su kod svih ptica grabljivica ženke za oko 30% veće od mužjaka.

Da bi se bavili sokolarstvom, od opreme nam je neophodno da imamo sokolarsku rukavicu, sokolarsku torbu u koju stavljamo mamac za pticu na koji je zovemo da se vrati i meso sa kojim hranimo pticu, sokolarske veze pomoću kojih se ptica veže, stalak na kojem će ptica da stoji u toku sezone lova, volijeru u kojoj ptica boravi u periodu mitarenja, sokolarsku kapicu- koja služi da se ptica uvede u mrak i tako umiri, zvonca ili praporce- koji se stavljaju na pticu kada je pala zajedno sa plenom negde u visoku travu ili šiblje pa ne možemo da je vidimo pa je tražimo po zvuku, i naravno radio telemetriju, uredjaj bez koga je moderno sokolarstvo ne moguće zamisliti i pomoću koga tražimo pticu koja nam je zalutala u lovu i otišla kilometrima bez nas i bez čije pomoći nebi uspeli da pronađemo našeg sokola.

Da bi neko postao sokolar treba da se uputi molba jednom od dva sokolarska udruženja koja postoje kod nas u zemlji, gde dobija mentora kod koga godinu dana stažira uči o pticama grabljivicama i radu sa njima i nakon godinu dana izlazi da polaže sokolarski ispit nakon čega ako ga položi stiče zvanje sokolara i pravo da ima svoju pticu.

tekst i fotografije poslao Vasilije Dedeić kome se ovom prilikom zahvaljujemo

Korisnici lovišta preduzimaju odgovarajujće preventivne mere u sprečavanja šteta od divljači na poljoprivrednim kulturama, posebno na žitaricama, kukuruzu i voćnjacima gde se najčešće pojavljuju štete na poljoprivrednim kulturama od divljači.

U određenim revirima lovišta gde ima povećan broj divljih svinja podižu se polja za ishranu divljači na mestima koja su udaljena od površina na kojima mogu nastati štete na poljoprivrednim kulturama, tokom cele godine se iznosi hrana u hranilišta za prehranu divljači, svakodnevno se obilaze usevi i utvrđuje se nastanak štete na poljoprivrednim kulturama i preventivno se deluje na zaštiti poljoprivrednih kultura.

Planskim dokumentima se vrši ostrel gajenih vrsta divljač u određenim revirima gde su primetne veće štete na poljoprivrednim kulturama nastale od divljači.

Neke od mere koje zakon propisuje možete da vidite na linku.

Visoke temperature i ovog leta sa veoma malo kišnjih dana izazivalo je nedostatak vode za divljač u lovištima, u Srbiji kroz lovista protiču dosta reka, potoka i kanala ali mnogi vodotokovi nemaju vode tokom sušnog letnjeg period.

Lovni radnici i lovci manjak vode u lovištima za divljač u letnjem periodu nadohnađuju na različite načine pregrađivanjem planinskih potoka, kopanjem rupa pored kanala koji služe kao rezervoari za vodu u lovištu, gde ima betonska pojilišta za divljač u lovištu voda se doprema sa cisternama i motornim pumpama ispumpava se iz bunara u pojilištima.

Najjednostavniji način izgradnje pojilišta za divljač je presecanjem starih guma i koriste se samo u lovištima gde nema drugog načina da se obezbedi voda za divljač jer su malog kapaciteta. Pojilista za divljač treba graditi na mestima na kojima će divljač bezbedno doći do vode. Voda je glavni uslov opstanka i ostanka divljači u lovištu u letnjem periodu.

KU „Paraćin“, iz Paraćina, u nedelju 22. Jula 2012.g.organizuje II Nacionalnu izložbu pasa svih rasa, i poziva sve odgajivače, vlasnike, i ljubitelje pasa da dođu i uživaju u takmičenju i druženju. Izložba će se održati na travnatim terenima izletišta „Grza“, kod Paraćina pored reke Grze. Za sve posetioce je obezbeđen parking, a u neposrednoj blizini je restoran. Početak manifestacije je u 10 časova
Sudije na ovoj izložbi su: Jovica Golubović, Miljko Bulajić, Ljiljana Pavlović, Tosović Djordje, Niketić Dragan.

Upisnina za prvog psa je 1000 din, a za svakog sledećeg psa istog vlasnika je 800 din. Obavezno za svakog psa poneti potvrdu o izvršenoj vakcinaciji protiv besnila ne stariju od godinu dana.
Krajnji rok za prijavu je 15. Jul 2011.g.
Kontakt telefoni: 063-774-33-22 (Neša Đokić), i 064-11-58-073 (Žika Katunac) ili na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Puno uspeha i prijatan boravak u Paraćinu, želi vam organizacioni odbor KU „Paraćin“

Ocenjivanje rogovlja kod srndaća se sastoji iz nekoliko delova. Na ovom linku možete preuzeti ocenjivački list za srndaća, ovaj ocenjivački listi smo izvukli iz pravilnika o uslovima za stavljanje u promet i način obeležavanja ulovljene divljači i trofeja divljači o kom smo pisali u ovom članku.

Dužina rogovlja, se meri sredinom spoljne strane svakog roga od donjeg ruba ruže do vršnog paroška. Meriti preko ugla koji stvaraju ruža i grana. Pantljiku treba napeti i položiti uz granu u pravcu vrha na oko 2-3 cm iznad ruže. Pantljikom je potrebno slediti sve krivine grane do vrha vršnog paroška (kao sto je obeleženo žutom linojom na slici).

Težina rogovlja, se meri bruto težina pomoću precizne vage na gram tačnosti. Od izmerene bruto težine oduzima se 10% na ime isušivanja ukoliko nije prošlo 3 meseca od odstrela divljači. Zatim u odnosu na način obrade trofeja oduzimamo još 65 grama ukoliko je rogovlje obrađeno tako da je lobanja izrezana  iznad gornjeg zubala pa sve do sredine očnih duplji i sa nosnom kosti. Oduzimamo 90 grama ukoliko je rogovlje sa celom lobanjom (bez donje vilice). Ne oduzima se ništa ukoliko je rogovlje pravilno obrađeno što podrazumeva da rogovlje sa delom lobanje prerezane sredinom očnih duplji i sa nosnom kosti.

Zapremina rogovlja utvrđuje se pomoću hidrostatičke vage potapanjem okrenutog rogovlja sa ružama u posudu sa vodom, tako da lobanja ne dođe u kontakt sa vodom, dok rožišta mogu da se potope samo u slučaju da su ruže nepravilnog oblika i to tako da deo rožišta i ruža uronjenih u vodu bude jednak delu ruža i rožišta koji je ostao van. Zapremina rogovlja utvrđuje se merenjem volumena vode koja se istisne pri potapanju rogovlja sa ružama gde se 1 cm3 računa kao jedan gram.

Raspon rogovlja, merimo na najširem mestu, najvećem unutrašnjem rastojanju između leve i desne grane rogovlja (pantljika mora biti postavljena horizontalno, kao na slici). Raspon se izražava u procentima koje dobijamo kada raspon izmeren pantljikom u centrimetrima podelimo sa prosečnom dužinom rogovlja i pomnožimo sa 100. Broj poena za raspon utvrđuje se prema datoj tabeli.

Boja rogovlja

•    svetli, veštačko obojeni rogovi 0 poena,
•    žuti ili svetlosmeđi rogovi 1 poen,
•    srednje smeđi rogovi 2 poena,
•    tamnosmeđi rogovi bez sjaja 3 poena,
•    tamni, skoro crni 4 poena.

Ikričavost rogovlja (izraženost ikrica na rogovlju)

•    glatki rogovi, skoro bez ikrica 0 poena,
•    slabo ikričavi rogovi (retke i male ikrice) 1 poen
•    srednje ikričavi rogovi (male ali dosta brojne ikrice) 2 poena
•    dobro ikričavi rogovi (male i srednje velike ikrice po celom rogu) 3 poena
•    vrlo dobro ikričavi rogovi (obilna ikričavost po celom rogu) 4 poena.

Ruže rogovlja

•    slabije (male i niske ruže) 0 poena
•    srednje (poput obruba, nešto šire, malo ikričave) 1 poen
•    dobre (u obliku krune i dosta visoke ruže) 2 poena
•    jake (široke i visoke) 3 poena
•    vrlo jake ( vrlo pune i visoke ruže) 4 poena

Šiljci parožaka

•    tupi, truli i slabo razvijeni šiljci 0 poena
•    tupi, bez sjaja i srednje razvijeni šiljci 1 poen
•    šiljati i belo polirani parošci 2 poena.

Dodavanje poena na pravilnost i lepotu rogovlja (uz pismeno obrazloženje u trofejnom listu), ovu stavku ocenjivač može da formira prema slobodnoj oceni, i može da dodeli ukupno 5 poena i to za oblik, pravilnost, simetričnost i izgled rogovlja kao celine do 3 poena i za naročito dugačke, pravilne i lepe paroške do 2 poena. Dodatni poeni za paroške: normalno razvijeni parošci (3,5 -5,0 cm) 0 poena, dobro razvijeni parošci (5,0 – 6,0 cm) 1 poen, vrlo dobro razvijeni parošci (> 6,0 cm) 2 poena. Poeni za ocenjivanje lepote rogovlja dodaci i odbici mogu se računati i na pola poena (0,5 poena).

Oduzimanje poena zbog nedostataka (uz pismeno obrazloženje u trofejnom listu), u slučaju sasvim kratkih parožaka, nepravilnog oblika, oštećenja koja utiču na lepotu trofeja i sl može se odbiti ukupno 5 poena i to za paroške do 2 poena i za ostale nepravilnosti i greške do 3 poena. Odbijanje poena za paroške: pomanjkanje parožaka, tek primetni parošci ili veoma kratki parošci (2,0 – 2,5 cm) 2 poena, parošci samo na jednoj grani ili srednje razvijeni parošci (2,5 – 3,5 cm) 1 poen, normalno razvijeni parošci (> 3,5 cm) 0 poena.

Nacionalna izlozba pasa svih rasa - CAC Veliko Gradište 01.07.2012. godine. Izložba se organizuje u gradskom parku na obali Dunava, u centru grada. Početak ocenjivanja je u 10:00h.

Sudije: Jovica Stankov ( I, V, VI FCI grupa), Nenad Marić ( šarplaninac, III, IX FCI grupa), Igor Selimović - Hrvatska ( II, IV, X FCI grupa), Zoran Marković ( VII FCI grupa), Amadeo Farkas ( VIII FCI grupa). Organizator zadržava pravo izmene sudijske liste.

Psi moraju imati potvrdu o vakcinaciji protiv besnila. Oštrii psi moraju da imaju zaštitnu korpu. Za svaku štetu koju načini pas odgovoran je vlasnik. Ukoliko se izložba ne održi usled više sile, organizator je ovlašćen da pokrije troškove od uplaćenih prijava.

Svaki izlagac dobija suvenir i besplatan katalog, a najuspešniji hranu za pse i pehare. Srpski DD klub, grupa Braničevski okrug posebno nagrađuje najuspešnije nemačke oštrodlake ptičare. Besplatan parking je oko parka u neposrednoj blizini ringova za ocenjivanje, kao i dva restorana.

Krajnji rok za prijave je 25.06.2012.godine. Informacije telefonom na 064/ 313-68-58. Prijave možete poslati faxom (automat) na 012/ 661-358 kao i na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Jedna od glavnih karakteristika srneće divljači - srndaća je rog. Rog kod živog srndaća nazivamo Parogovlje, kao odbačen Rog i kada je obrađen trofej Rogovlje sa lobanjom.

Parogovi su koštani izraštaji na glavi srndaća koji svake godine izrastaju na čeonoj kosti iz rožišta. Svake godine srndać odbacuje parogove i izrastaju drugi.

Na fotografiji možete videti delove rogovlja sa lobanjom kod srndaća.

1. 1. Rožište
   2. Ruža
   3. Ikre
   4. Brazde
   5. Grana
   6. Prednji parožak
   7. Zadnji parožak
   8. Vršni parožak

Kinološko društvo Skardus iz Gostivara poziva sve ljubitelje, vlasnike i odgajivače pasa na CAC Gostivar 2012 godine.
Izložba će se održati 03.06.2012 godine u Gostivar - Makedonija.
Rok za prijavu pasa 29.05.2012 godine.
Za sve blize informacije oko prijave pasa za CAC Gostivar 2012 godine možete dobiti na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Na linku možete da preuzmete prijavu.

U brdskim planinskim lovištima posebno su ovih dana aktivni lovci na uklanjanju legla štetočine gusenice gubara koja se periodično javljaju u velikom broju. Najviše na lišćarskim šumama i voćnjacima.

Gubar pričinjava ogromne štete na privatnim šumama i vočnjacima. Lovci pomažu u suzbijanje ove gusenice gubara primenom mehaničkih i hemiskih mera i tako pokazuju primer zaštite životne sredine.

Nacionalna izložba pasa svih rasa u Novom Bečeju 02.06.2012 godine. Upisnina za prvog psa je 1000,00, a za svakog narednog psa istog vlasnika je 800,00 din. Plaćanje na dan izložbe po psu je 1200,00 din. Sudiska lista

Nenadović Nikola I FCI grupa,

Marić Nenad
Dobermann, Deutscher Boxer, Rottweiler, Šnauceri.

Žikić Predrag
deo II FCI gr (ne nabrajane rase)- II FCI Group (not enumerated breeds)

Dejan Gujaničić
III FCI grupa ( sem NLT )

Gligorijević Nikola
Nemački lovni terijer

Bošnjak Tibor
V FCI grupa,

Nagy Ištvan
VII FCI grupa

Džigurski Biljana
IV FCI gr., VIII grupa, X FCI

Sančanin Siniša
VI FCI gr., IX FC gr

Organizator zadržava pravo izmene i dopune sudijske liste.

Krajnji rok za prijem prijava je 20.05.2012.godine poštom (važi poštanski žig)
Uplate izvršiti na tekući račun br: 250-2090000015060-51 i zajedno sa prijavom poslati preporučeno na adresu: Kinološko društvo ’’Bečej’’ Bečej, P.F. 60, 21220 Bečej; ili na faks 021-6917-924
email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.