Svaki početak ume da bude težak na neki način, bilo da su u pitanju finansije ili neke druge stvari. Lov je sportska disciplina koja u početku zahteva određene novčane izdatke, koji mogu biti nekada veći, nekada manji, zavisi od želja i mogućnosti lovca početnika. Kada govorimo o nabavci oružja, treba napomenuti da svako od nas ima razločit ukus što se tiče izbora oružja. Neki vole polu – automate, neki dobro isprobane položare, neki atraktivne bokerice, a neki pak vole jednocevke koje su oličenje viteškog lova. U suštini, najbitnije je da lovac izabere oružje po svom kroju, za koje misli da će uz pomoć svog oštrog oka nizati pogodak za pogotkom.

Kupovina novog ili polovnog oružja?

Kada govorimo o kupovini oružja, treba napomenuti da se tu razmatraju stvari kao što su cena, kvalitet, mogućnosti oružja, kalibar, proizvođač i mnoge druge stvari. Govoreći o ceni novog i polovnog oružja dobijamo poprilično različitu računicu, znajući da polovno oružje možemo nabaviti po cenama od 150 do 300 eura, a pak novo ide od 420 eura (koliko košta nova Zastavina položara u kalibru 12/76) pa sve do nekoliko hiljada eura koliko koštaju savremene, lagane i veoma dobre puške prestižnih proizvođača poput Benelija, Browninga, Berette i mnogih drugih. Zavisno od veličine lovačkog fonda lovac će se odlučiti na novo ili polovno oružje, proizvodjača, kvalitet i kalibar oruzja. Ako je sudeći po kodeksu koji kaže da puška koju kupujemo treba da služi tri generacije jedne porodice, onda je neosporno da kada se radi o kupovini oružja, izbor pada na novo oružje.

Kada je reč o polovnom oružju, čije cene su znatno pristupačnije, kvalitet takođe neosporno dobar, sa pravom možemo reći da i takvo oružje čiji prethodni vlasnik je za pušku odvajao dovoljno vremena, redovno je čistio i podmazivao, može poslužiti bezmalo koliko i novo oružje. Iz ličnog iskustva, posedovanjem polovne IŽ 58MA sačmarice, mogu vam preneti samo reči hvale u svakom pogledu, bilo da je u pitanju lov na sitnu ili krupnu divljač. Zapamtite, ne slušajte ničije savete u vezi kupovine, već kupite ono oružje koje će po vašem mišljenju da odgovara vašim potrebama.Naš savet, koji ne morate da usvojite je da pri kupovini prvog oružja ono bude polovno, kako bi ste videli da li vam odgovara ta vrsta oružja i da li ste zadovoljni njime.

Ako ste zadovoljno vrstom oružja (položara, bokerica, polu – automat…), lako možete prodati svoju polovnu pušku, dodati potrebnu količinu novca i kupiti novu pušku. Izbor ostaje na Vama…

Jednocevka, dvocevka, polu – automat?

Kao što smo već rekli, o ukusima nikada ne treba raspravljati jer svako oružje može da ustreli divljač ili glinenog goluba ako je u rukama pravog sportiste ili lovca. Govoreći o nišanjenju, prednost imaju bokerice, jednocevke i polu – automati, zbog izdignutije sine i mogućnosti lakšeg nanošenja na divljač. Dok kod položara ta šina (vođica) je malo niža u odnosu na cevi i za nju je potrebno malo više vremena kako bi je lovac svikao.

Sve više se u svetu koriste jednocevne puške koju su oličenje humanosti u lovu, jer kao sto i sami znate, divljač kada se pogodi u 70% slucajeva to biva opaljivanjem prvog patrona, dok u 30% biva pogođena od strane drugog patrona.

Naravno u obzir treba uzeti vrstu lova i divljač koja će nam biti glavni izbor u lovu.

Kombinovano oružje

Šta je to kombinovano oružje? Za one koji ne znaju, kombinovano oružje su puške koje se sastoje iz više pari cevi koje se mogu namestiti na glavu iste puške. Pod tim podrazumevamo sačmene (glatke) cevi koje mogu biti u kalibrima 12, 16, 20 i kombinovane cevi koje se sastoje iz jedne glatke i jedne olučene cevi. Postoji više varijanti cevi, a to su da glatka cev bude prva a olučena druga ili obrnuto. Najučestaliji kalibri u kojima se rade olučene cevi su 30-06, 7x64, 8x57, 7x57, 7x65 R, 9,3 x74 R, dok se glatkle cevi rade u kalibrima 12, 16 i sve učestalijem kalibru 20 i njegovoj magnum verziji. Najrasprostranjenija je Češka Zbrojovka sa modelom Brno ZH, dok je na drugom mestu Ruski Baikal.

Naše mišljenje je da svaki lovac treba da ima jedan primerak ovakve puške, jer su veoma dobre, što zbog mogućnosti lova na različitu divljač, što zbog izdržljivosti i veoma čvrste konstrukcije.

Orozare

Na samom postanku, puške su imale spoljni način okidanja putem zapinjanja oroza po kojem su i dobile naziv.

Ovakve puške su se proizvodile do 70 – ih godina prošlog veka. Uobičajeno za ove puške je da su uglavnom posedovale ‘’griner’’ brave koje su se zaključavale u 3 tačke i mogle su da trpe veoma velike pritiske.

Po našem mišljenju jedina mana ovakvih pušaka je ta da nisu imale kočnicu, te su bile nesigurne u smislu slučajnog zapinjanja oroza. Sam mehanizam ovih pušaka je prsot i sastoji se iz čekića, udarne igle koja je postavljena u baskuli, udarne opruge, povratne opruge i zakačke koja služi za napinjanje oroza.

Najčešći modeli ovakvih pušaka bile su TOZ 63, TOZ 66 i IŽ 54. Idući po raznih lovištima i družeći se sa lovcima, uočili smo da se orozare ponovo vraćaju u modu, uz malu ispravku koja se vrši kod puškara a to je dodavanje mehanizma kočnice. Novije serije ovih pušaka fabrički poseduju automatsku kočnicu.

Kundak

O kundacima ne treba mnogo govoriti, jer je i to naravno stvar navike i izbora.

Postoji nekoliko vrsta kundaka:

• Engleski kundak,
• kundak sa rukohvatom
• ‘’PIG BACK’’ – svinjska leđa
• Svinjska leđa sa bajerskom obrazinom
• Svinjska leđa sa običnom obrazinom
• Montekarlo kundak

Među našim lovcima su najrasprostranjeniji su kundaci sa rukohvatom. Treba napomenuti da je kundak jedna veoma bitna stvar kod same puške, jer ako nam kundak ne odgovara, ako je kriv, loše ‘’leži’’, rezultat toga moze biti veliki broj mašenja.

Rešenje za taj problem je dobar puškar, koji može da napravi kundak koji će odgovarati lovcu, njegovoj konstituciji i zahtevima.

Made in…

U svetu postoji mnoštvo proizvođača oružja, na obe polu – sfere. Od velike moćne Rusije do tehnološki razvijene Amerike, preko Evrope. Gledajući odnos kvaliteta i cene, Ruski ‘’Baikal’’ prednjači u sferi proizvodnje glatkih cevi. Znamo da finiš Baikalovih pušaka nije toliko dobar, i da proizvodima za centralnu i istočnu evropu ne mogu parirati što se direktno samog izgleda tiče. Postoji mnoštvo proizvodjača čiji kvalitet ne smemo niti možemo osporavati, ali čija cena nikada neće biti dostupna srednjem i nižem sloju lovaca.

Neki od tih proizvodjača:

• Benelli
• Browning
• Remington
• Shul
• Češka Zbrojovka
• Franchi
• Beretta
• i mnogi drugi…

Ne zamerite nam ako smo izostavili Vašeg omiljenog proizvođača, u nadi da će Vam se dopasti naš tekst, srdačno vas pozdravljamo!

Zlatar, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji u Zlatiborskom lovnom okrugu. Nedaleko od Zlatibora, u društvu Javora, Jadovnika, Murtenice i Tare, Zlatar predstavlja tranzitnu planinu na dobro poznatom magistralnom pravcu Beograd – Bar. Magistralni put E -763 prolazi kroz srce planine što je saobraćajna povoljnost i čini Zlatar lako dostupnim.

Prema popisima republičkog zavoda za statistiku (www.stat.gov.rs), Zlatiborski okrug ima najviše površina pod šumom u Srbiji (42%). Šume na Zlataru predstavljaju osnovni prirodni resurs za budući regionalni razvoj planine i lovstva. Rasprostranjene su na površini od 114,5 km², što predstavlja 36,9 % ukupne površine Zlatara. Šumske zajednice su podjednako raspoređene na svim delovima planine, sa najmanjim udelom na istoku, gde dominiraju poljoprivredne površine. Vertikalna spratovnost šumskih zajednica izražena je u tri nivoa. U šumskom pojasu na visini od 900 do 1.000 m javlja se najpoznatiji srpski endem – Pančićeva omorika (na lokalitetu Sastavci, u kanjonu Mileševke, opština Prijepolje).

Ovakva struktura šume uslovljava i strukturu divljači koja ih nastanjuje. Ove šumovite i divlje predele nastanjuju mnoge vrste krupne i sitne divljači. Od krupne divljači, na Zlataru se mogu naći: medved, vuk, lisica, divlje svinje, krupne ptice, divlje mačke, srne, divokoze, i dr. A od sitnih zečevi kao najinteresantnija lovna vrsta sitne divljači.

Lov na Zlataru je tradicija i kao takva uživa posebno poštovanje. Negovanje lovne tradicije i poštovanje pravila lova očuvali su lovstvo i divljač do danas. Teritorija planine Zlatar je dom za lovište ''Zlatar'' pod upravom lovačkog udruženja ''Kozomor'' Nova Varoš i lovište ''Lim'' pod upravom LU ''Prijepolje''. Lovište ''Zlatar'' obuhvata teritoriju od 55.900 ha lovne površine 49.864 ha dok se lovište ''Lim'' prostire na 57.911 ha ukupne lovne površine 53.773 ha. U sklopu lovačkog udruženja ''Prijepolje'' nalazi se lovački dom i dve lovačke kuće.

Posebna pažnja posvećuje se očuvanju šumskih staništa, divljači i njihovom hranjenju. Za tu svrhu lovačko udruženje ''Kozomor'' iz Nove Varoši ima 5 hranilišta za krupnu divljač i 2 hranilišta za sitnu divljač. Dok lovište ''Lim'' Prijepolje poseduje po 5 hranilišta za krupnu i sitnu divljač i 6 solišta. Veoma snažna interakcija između čoveka i prirode, na ovim, još uvek očuvanim predelima, gde se antropogeni uticaji veoma malo osećaju, osnovni je uslov za budućnost lovstva i lovišta Zlatara. Za njihovo očuvanje neophodna je saradnja lovačkih društava, lokalnih opštinskih centara ali i države. 

Područje planine Zlatar ima izuzetne prirodne potencijale za razvoj raznih vrsta turizma, među kojima je i lovni turizam. Za sada nedovoljno razvijen, lovni turizam na Zlataru nema zapaženu ulogu u regionalnom razvoju planine. Početna faza razvoja lovnog turizma svedoči o postojanju interesovanja za takvu vrstu rekreacije na Zlataru, ali lovni programi još uvek nisu definisani i razvijeni. Lovni turizam zahteva stroga pravila ponašanja, uređena lovišta, visokoobrazovane koordinatore, upravnike i čuvare lovišta kao i stručne vodiče, prevozna sredstva i uređenu finansijsku regulativu. Takvi uslovi na planini Zlatar trenutno nisu raspoloživi, a najveća prepreka tome je nezaiteresovanost i loša saradnja nadležnih službi.

Pojedini delovi planine proglašeni su Prirodnim dobrima prvog reda pa su te teritorije oduzete lovištima i lov u njima je zabranjen. Još jedan od problema na ovom lovnom području jeste nekontrolisan odstrel divljači koji nije povezan sa aktivnostima lovaca tog područja. Ove aktivnosti ugrozile su krupnu divljač, uglavnom divlje svinje i u velikoj meri smanjile njihovu populaciju. Rešenje ovog gorućeg problema nalazi se u međusobnoj saradnji svih LU Srbije a u svojstvu zajedničkog cilja – očuvanja lovišta, prirode i pre svega divljači.