Bruniranje određenih delova lovačkog oružja sprovodi se kao detaljan i kontrolisan proces površinske korozije kako bi se dobio tanki sloj oksida crne ili različitih nijansi crno-crvene boje. Kod sačmenih ili kombinovanih cevi najčešće se primenjuje dobijanje plavo-crne nijanse, radi dekorativnog izgleda.

Danas je poznato mnogo različitih tehnoloških postupaka kojima se dobijaju različite nijanse bruniranja i kvaliteta. Kod nas se najčešće primenjuju dva tipa bruniranja, a to su:

Hladno bruniranje - postupak bruniranja meko lemljenih cevi koji se još naziva i ‚‚štrajh”. Postupkom se kontroliše korozija površine cevi. Odmašćene i pripremljene cevi premazuju se tankim slojem hemijskih sredstava koje na površini izazivaju koroziju. Nakon toga cevi se polažu u čistu vodu koja se zagreva sve dotle dok korodirana površina cevi ne postane crna. Sledeći korak je sušenje cevi, a sa površine se uklanja sloj oksida ispod kojeg ostaje brunirana površina. Postupak je potrebno ponoviti nekoliko puta 5 do 7 puta, zavisno od kvaliteta cevi i šine. Po završetku bruniranja, cevi se premazuju zaštitnim uljem.

Toplo bruniranje - kod ovog načina bruniranja cevi se čiste i odmašćuju, zatim se potapaju u kupku na temperaturi od 135⁰ do 145⁰ C, u trajanju od 15-30 minuta. Nakon obavljenog postupka ispiraju se u čistoj vodi, suše i zaštite slojem maziva. Kupka u koju se uranjaju cevi je mešavina vode, nitratnog hidroksida i natrijum-nitrata u odredjenim proporcijama. Ovakav postupak se primenjuje na glavama sačmara, ali ne sme se primeniti i na cevima, tačnije na delovima gde se cevi spajaju. Tada dolazi do razdvajanja mekog lema kojim su spojene cevi i šina i dolazi se do odvajanja cevi jer natrijum šteti lemljenim delovima na oružju. Katkad dolazi i do pojave bele materije na spojevima koja je kristalizovana tečnost u koju se cevi uranjaju, ona je prodrla između cevi i šine i zbog nedovoljnog ispiranja nastavlja proces rastvaranja mekog lema i razdvajanja cevi. Takodje dolazi i do naduvavanja cevi, cevi se potklobuče i može doći do pucanja pri jačem pritisku.

Projekat Dok Nije Kasno deo je projekta "Vatreno oružje i rodno zasnovano nasilje: u susret kulturi odgovornog posedovanja oružja“ koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji).

Produkcioni tim Playground produkcije je tokom 2016. godine pratio stanje u oblasti vatrenog oružja i nasilja, kao i primenu novog Zakona o oružju i municiji zajedno sa njegovim usklađivanjem sa postojećim prilikama u zemlji i to pretočio u serijal od tri televizijske emisije (3 x 52 min) koji će pod naslovom «DOK NIJE KASNO» biti emitovan na RTV Vojvodine tokom decembra 2016.

U nastavku Vam prenosimo prvu emisiju ovog serijala.

Lovili divlje, ubili mangulice prijave protiv članova LU "Deligrad" Gordana Miltenov (63) iz aleksinačkog sela Prekonoge, podnela je prijavu protiv grupe lovaca iz LU "Deligrad", koji su tokom lova na divlje svinje ubili njene četiri mangulice. Gordana je i sama već deset godina lovac i ne može da se pomiri sa činjenicom da "kolege" lovci nisu primetili razliku. Policija nam je potvrdila da je u toku istraga, a u Udruženju lovaca tvrde da su mangulice zalutale u lovište.

Vrednost ubijenih životinja je oko 500 evra, a dve je trebalo za koji dan dadonesu na svet mladunce. Jedna je čak bila uštrojena, tako da je jasno da nije u pitanju divlja životinja. - Mangulice čuvamo u 6,5 hektara ograđenog prostora. Lovački psi su pregrizli ogradu i isterali naše svinje u šumu. Moguće je da nisu mogli da primete razliku između divlje svinje i mangulica dok su ih lovili, ali kada su ih ubili nemoguće je da ne primete razliku. Čak su se slikali i kačili na društvenim mrežama "trofeje" - kaže Gordana koja je sa suprugom Vladimirom nekada čuvala čak 50 mangulica.

Upravnik lovišta Miodrag Rakić kaže da je nemoguće razlikovati divlju od domaće svinje u šumi.  Od 100 lovaca - 110 bi pogrešilo, odgovorno tvrdim. Mangulice su bile 6,5 kilometara udaljene od mesta gde su ih čuvali. Da su nam na vreme javili da su pobegle, mogli smo bolje da reagujemo. Ovako, neka tužilaštvo radi svoj posao - kaže Rakić i dodaje da sezona lova na divlje svinje traje do 31. januara.

Gornji Milanovac - Prilikom redovne kontrole lovočuvarske službe lovačkog udruženja "Vojvoda Milan Obrenović" iz Gornjeg Milanovca u selu Zagrađe,

"Nije poznato kako se u šumi našao ovaj Beograđanin, ali pretpostavljamo da mu to nije prvi put. Niko ga na našem području ne poznaje i on nije član milanovačkog udruženja lovaca", rekao je upravnik lovišta "Takovo" Zoran Adamović.

On navodi da je ovaj krivolovac priveden u policijsku stanicu u Gornjem Milanovcu, oduzeta su mu sredstva za lov, a sledi krivična prijava. Adamović ističe da je dosadašnja saradnja sa policijom, građanima i savesnim lovcima dobra i pravi put da se krivolov otkrije i spreči. U saopštenju se navodi da ovo nije prvi slučaj krivolova u lovačkom udruženju "Vojvoda Milan Obrenović" iz Gornjeg Milanovca.

Tokom ove godine procesuirana su još četiri krivična dela i to dva sa odstrelom, uglavnom srneće divljači koje su počinili većinom oni koji nisu njihovi članovi.

Jedan lovac iz Dragolja kažnjen je izvršnom presudom od sedam meseci zatvora, a lovac sa Rudnika kaznom od 500.000 dinara, kaže se u saopštenju.

izvor: Glas zapadne Srbije