СОНТА: Сага о, за сада, неухватљивој реткој звери, црним пантером или леопардом, који је виђен у атару Сонте, селу апатинске општине се наставља.

 

У потрагу за животињом која је највероватније побегла још пре више од годину дана из заточеништва, укључила су се и овдашња ловачка друштва. Већ првог дана дошло се до више него необичног налаза, односно отиска шапе која се пре свега због своје величине не може приписати било којој овдашњој животињи, била она дивља или питома.

 

- Отисак је стар неколико дана, а да ли се ради баш о отиску предатора о којем говоре очевици, не бих се усудио да тврдим- каже проналазач овог „форензичког доказа“ Михајло Личина, ловочувар ловачког друштва из Сонте, који је провео вече и ноћ у осматрању шума и атара око Сонте, које ипак није довело до још једног виђења црног леопарда мада су кориштене и термовизијске камере.

 

- Отисак је исувише велики да би припадао и највећем познатом псу или некој од овдашњи дивљих животиња попут шакала или риса, али не можемо стопроцентно бити сигурни да га је оставила животиња као што је леопард. Тек ако га и када непосредно уочимо, моћи ћемо да потврдимо његово постојање на овим теренима – казао је за „Дневник“ Личина.

 

Од њега сазнајемо да је ловни инспектор Драгана Полић о целом случају обавестила и надлежне институције попут Полицијске управе, Покрајинског секретаријата за заштиту природе и Ветеринарске инспекције. Отисак који би могао да припада егзотичном предатору Личина је пронашао и фотографисао у делу сонћанског атара познатог као Апша, који се налази између Сонте и Апатина, у близини такозваног Јапековог салаша. Према његовим речима, док се цела мистерија о наводној појави алохтоног предатора не разреши, ловцима је препоручено да у лов и у шуме не улазе појединачно, већ у групама, а да су обевештени о свему и да је појачано присуство њених припадника незванично нам је потврђено и у сомборској Полицијској управи.

 

Пронађени трагови непознате животиње не само да нису разрешили недоумице, већ су их можда и увећали. Наиме, очигледно је да фотографисаним трагом доминирају истакнуте канџе које се најчешће виђају код животиња из рода паса (попут вука, шакала или лисице), што није карактеристика животиња из рода мачака, које приликом кретања канџе „увлаче“ у шапе како се не би тупиле. Због тога је „Дневник“ потражио и, захваљујући нашој дијаспори, пронашао компетентног саговорника на ову тему.

 

- Тачно је да је уобичајени траг свих великих мачака без канџи, али могуће је да и леопард остави овакав траг, све зависи у којој ситуацији је он начињен – каже Роберт Мванги, ренџер у Националном парку Аруша у Танзанији у којем су леопарди „на свом терену“. - Појава канџи у отисцима великих мачака попут леопарда или лава могућа је уколико се у том моменту прикрадао свом плену или уколико је у том моменту био у пуном трку за њим. Тада велике мачке „извлаче“ своје канџе како би у сваком моменту биле способне за скок, али и како би повећали трење између тла и шапа што им омогућава брзу промену правца у покушају хватања плена којем је управо то једна од тактика избегавања и преживљавања у сусрету са великом мачком- каже Мванги, додајући да се ипак на основу само једног отиска не усуђује да даје коначну оцену његовог порекла.    

 

Виђали га раније и ћутали

Након што је вест о појави црног пантера осванула у српској јавности, испоставило се да су прва виђења необичне звери регистрована двадесетак дана раније, али нико није желео јавно да посведочи о томе, у страху од подсмеха. Поред Апше, потеза на коме је црног леопарда видео Петар Сладић и на коме је у понедељак пронађен необичан траг звери, други Сонћани су своје место сусрета са, како су је описали, црном животињом великог репа, двоструко већом од два највећа пса, лоцирали као околину такозваног Баба Катиног салаша, који је одавно напуштен.

 

М. Миљеновић

Преузет текст и фотографија:https://www.dnevnik.rs/