Већина младунаца јелена заврши под косачицом, али ловци у многим случајевима то уопште не сазнају.
Ових дана све више јавних упозорења стижу из многих ловачких породица, њихових подручних ловачких удружења, али и из разних друштава за заштиту природе и животиња да људи треба да буду опрезни у шетњи у природи, где ће срести и младунчад.
Посебно код јелена, јер јелени сада рађају младунчад. Због тога није сувишно замолити пољопривреднике да буду опрезнији приликом кошења траве. „Једно од проверених правила је да фармери треба да прегледају ливаде пре кошења да виде да ли су млади јелени можда утрнули или да су их мајке из предострожности оставиле у високој трави због опасности од других предатора“, рекао је он. објаснио је др. Марјан Тош, ловачки мајстор и председник надзорног одбора Ловачког друштва Марибор.
Како је додао, многи пољопривредници су невероватно обазриви и прегледају ливаде пре кошења, али је нажалост још више оних који уништавају или оштећују срндаћа ротационим косилицама.
Многи повређени штенци тада умиру у агонији: „Овакви призори су ужасни, тужно је видети како једва рођени живот бледи пред нашим очима, нема шта да се кривимо и нема шта да радимо.
Не дирајте младунчад срндаћа Код срндаћа треба напоменути да их мајке често намерно остављају у високој трави како би их заштитиле од предатора као што су лисице и шакали.
„Када мајке срндаћа траже храну, младунчад стављају у високу траву или покривају и траже их само док доје. Иако штене може изгледати изгубљено и беспомоћно, мајка му је негде у близини. Не дирајте штенце, посебно не голим рукама, јер ће то пренети ваш мирис на штене и проузроковати непоправљиву штету.” Срна више не прихвата младунче због мириса људи.
Због тога Тош упозорава да ове беспомоћне животиње не смемо дирати ни по коју цену, већ их морамо оставити на миру: „У ловачкој организацији увек је постојао захтев јавности да људи не дирају младунце јелена јер им мајка није далеко .
И заиста јелени никада нису далеко од младунаца, они их безбедно чувају.
Срна је и мајка брижна и пуна љубави.
Већина младунаца срндаћа заврши под косачицама.
Свакако највећа опасност за младунчад срндаћа представља машинско кошење. Срећом, неки фармери пријављују ловце шта им се догодило, а није им свеједно када прате угинуће повређених јелена.
На овај начин се такви губици евидентирају у ловачким породицама. Али већина ових губитака превазилази званичну статистику, јер ловци никада не сазнају за многе случајеве.
Осим што после кошења налазимо остатке скелета младунаца. Косидба савременим машинама највећа је опасност за срндаћа, као и за друге врсте дивљих животиња, јер су ове косачице практично неизбежне.
„Ми ловци разумемо сељаке, само треба да се ради, али истовремено тражимо, као и обично, да бар повремено пређемо ливаде и истерамо немоћне срне, укључујући и јелене.
Познајем доста таквих земљорадника у Словенским горицама а и у Дравској равници. Ми ловци смо им изузетно захвални на њиховом односу према младим животима“, рекао је ловачки мајстор.
Уз помоћ паса, дронови и правилна техника кошења могу смањити број јелена који угину. Пре кошења, препоручљиво је прегледати ливаде са дресираним псом, а последњих година све више њих користи и дронове са термо камером.
Почињемо косити на средини ливаде и настављамо ка ивици, спречавајући тако дивљач да инстинктивно вреба на месту. Уз помоћ покошених чуперака траве младунчад јелена се по потреби може пребацити у одговарајуће склониште у близини. Приликом кошења задњег појаса препоручљиво је смањити брзину кошења како би се дивље животиње на време преместиле на безбедно. „И то се може урадити у пракси, зар не?
Мало добре воље је потребно, а тамо где су односи између ловаца и пољопривредника добро уређени, и то се дешава редовно, “, нагласио је стручњак.
Шта је са рањеним младунцима? Ловачки мајстор зна да је тешко наћи штенад без задњих и предњих ногу, али повређеним младунцима помоћи нема, али ако је једна нога повређена, а помоћ има, на располагању су ветеринари и наравно надлежни ловочувари. проценити.шта је најбоље учинити. "Вероватно ћу бити критикован и погрешно схваћен у овој причи - али желим да јасно ставим до знања да дивље животиње спадају у природу, а не у затворене настамбе", рекао је Тош и додао да многи љубитељи животиња са собом воде рањене штенце. Они праве посебне ограде за њих, хранити их (обично погрешно) и бринути о њима. Али то није то.
Ове животиње се осећају скучено. Већина њих првом приликом побегне у природу. „Људи треба да поштују закон, треба да се консултују са ловцима, ловочуварима и ловоинспекцијом. Дивљач не сме бити у заточеништву... Ни сам нисам присталица 'припитомљавања' јелена и било које дивље животиње. Не знамо колико се јелена на овај начин спасе сваке године, јер људи обично имају такве јелене спасене у заточеништву у тајности, а ми немамо тачне евиденције о губицима јелена због кошења. Нису мали, то могу потврдити из сопственог искуства“.
Битно је да пси буду на повоцу. Неопрезно и безобзирно кошење није једини проблем.
Ловци такође љубазно моле све власнике паса да их за то време држе на поводцима и под контролом, посебно на отвореним ливадама и рубовима шума где би могао доћи до контакта са младим срндаћима: Разматрање у природи, а посебно пажња за новим животима рођени и долазак на свет треба да буду наша заједничка брига.
Не ради се о романтици, то је једноставно истина коју треба да знамо.”
Иначе, Законом о дивљачи и ловству (ЗДЛов-1), тачније чланом 77, прописана је новчана казна од 420 до 1.200 евра, за коју је прекршајно кажњен појединац који пса пусти у природу без надзора.
Ловци јавно и најљубазније моле све да им помогну у овом подухвату, јер је дивљач део дивљачи за коју смо сви одговорни: „Не само дивљач, како нас критичари и противници воле да оптужују, већ су све дивље животиње које су део живе творевине.
Обично волим да истакнем да смо природу добили на поклон од наших унука.
И зато би то требало да остане за њих! ” Будите опрезни у шетњи природом.У шетњи шумом пратите означене стазе. Скрећемо пажњу на своје присуство тако што мало гласније ходамо и причамо како би се животиње повукле од нас.
Дивље животиње су посебно осетљиве у периоду када полажу младе. У време када траже храну, младунце остављају на миру. Не прилазимо и не хранимо штенце. „Ми у Штајерској немамо проблема са медведима (већ смо их имали), али биће корисно истаћи да медведи обично почињу да се паре у мају и јуну и отерају прошлогодишње младунце како их мужјаци не би повредили.
Тош је упозорио. Штенци треба да пронађу себе и могу се веома приближити људима. Пас који није на повоцу побећи ће господару када сретне медведа и довести га директно до њега. Бициклисти такође треба да буду опрезни, јер су брзи и тихи, како медвед не би скренуо пажњу на себе и могао да га изненади. „Када сретнеш медведа, повуци се полако и сероњо. Ова упозорења се јавно објављују и на сајту Ловачког савеза Словеније.
Са медведима нема шале, а са медведима уопште не“, упозорио је он. Понекад се дешавају и блиски сусрети са дивљим свињама. Дивље свиње, које леже у периоду од марта до маја, крију се у густом покривачу, хране се ноћу, па су шансе да ће их срести током дана веома мале. У Словенији у последњих десет година званично нисмо забележили ниједан напад дивљих свиња на људе. Могли су бити агресивни само ако би наишли на крмаче гнездо са малим младунцима. У таквом случају се полако повлачимо. И то можемо брзо.
Преузимање текста и фотографије: Марибор Др. Марјан Тош, ФОТО: Архив Ловачког друштва Марибор, аутор: Блаж Железник. које леже између марта и маја, крију се у густом покривачу, хране се ноћу, па су шансе да их наиђу дању веома мале. У Словенији у последњих десет година званично нисмо забележили ниједан напад дивљих свиња на људе. Могли су бити агресивни само ако би наишли на крмаче гнездо са малим младунцима. У таквом случају се полако повлачимо. И то можемо брзо.
Преузимање текста и фотографије: Мариборhttp://www.maribor24.si/ Др. Марјан Тош, ФОТО: Архив Ловачког друштва Марибор, аутор: Блаж Железник.
