Prihranjivanje zečeva
Većinu svojih potreba u toku vegetacije zec zadovoljava hranom iz prirode ili sa oranica. Deficit hrane može da se javi u toku zime, pre svega u vreme dubokog snežnog pokrivača, kada zec pravi i velike štete u voćnjacima guleći koru mladim voćkama. Zec je poznat po osobini da ponuđenu hranu uzima samo u ,,kritičnim” situacijama: za vreme velikog snega i kada prirodne hrane ima jako malo. Za prihranjivanje se koristi pre svega lisnato (a ne travno) seno, i to od lucerke, deteline i grahorice, zatim repa, kelj, kupus i dobar lisnik. U ovu svrhu snopovi sena ili nakresanih grančica vešaju se za grane ili vezuju za kočiće pobijene u zemlju. Dobro je da se nakon berbe na njivama mestimično ostave glavice kupusa, repa (stočna ili šećerna) i mrkva.
Prihranjivanje fazana
Od svih vrsta pernate divljači, fazan najviše zahteva zimsko prihranjivanje. Na početku vegetacije lovište najčešće pruža obilje hrane biljnog i životinjskog porekla za fazane. Međutim, već posle kombajniranja žita bitno se smanjuje raspoloživa hrana. Ranijih decenija strništa su ostajala mesecima neobrađena, pa su se fazani na njima hranili. U poslednje vreme, strništa se odmah po skidanju useva pale i oru i u tom slučaju za fazane ostaju gola polja bez ikakve hrane. U periodu po kombajniranju žita, na neplodnim zemljištima i međama fazan konzumira seme korova, plodove i semenke žbunja. Približavanjem kraja vegetacije fazan postaje sve zavisniji od prihranjivanja. Inače, u potrazi za hranom može jako puno da odluta. Dodatnu hranu čini zrnevlje i eventualno peletirana hrana prečnika 3-5 mm, kao i sočna hrana (repa, šargarepa, kupus, keleraba, kelj i otpaci voća). Za zimsku prihranu fazana planira se dnevna količina zrnaste hrane od oko 40 g po jedinki. U toku zime fazan može da koristi i površine zasejane keljom, kao i njive s mladim žitom. Sa privikavanjem fazana na hranilišta trebalo bi početi što ranije. Odmah posle žetve žita u hranilišta se donosi i koncentrovana hrana.
Na prilazne staze hranilištima sipa se zrnasta hrana ili klasje žita, što ima za cilj da fazane privuče i dovede do hranilišta. Davanjem pleve i klasja fazani su prinuđeni da čeprkanjem traže hranu, slično kao i u prirodi. Hrana se donosi na hranilišta dnevno ili svaki drugi dan. Najbolje je da se raspodeljuje ujutru, jer je fazan najaktivniji u traženju hrane ujutru i uveče. U slučaju većih padavina fazan se preko celog dana zadržava u blizini hranilišta. Intenzivno prihranjivanje fazana počinje u ravničarskim predelima od novembra i traje do kraja marta, na srednje visokim terenima od oktobra i vrši se do kraja marta, a na visokim od oktobra do kraja aprila. Količina hrane zavisi od područja i dužine prihranjivanja.
