Kod srneće divljači rogovlje krasi glavu samo kod mužjaka tj. srndaća. Već u trećem mesecu života kod muških lanadi počinje izrastaj iz čeonih kostiju sa leve i desne strane dva posebna izraštaja koja se razvijaju i nazivaju se rožišta. Koštani izraštaji na glavi srndaća koji svake godine izrastaju iz rožišta nazivamo parogovlje. Više o delovima roga kod srndaća možete pročitati na strani.
U zavisnosti od klimatskih uslova i nadmorske visine lovišta, krajem jeseni svake godine odrasli srndać odbacuje parogovlje i zatim počinju da rastu novi, čiji je rast već u mesecu januaru uočljiv. Novo rogovlje je početkom hrskavično, prekriveno dlakom, kožom bogato krvnim sudovima da bi kasnije očvrslo i pretvorilo na proleće u pravu kost, parogovi u fazi razvoja prekriveni kožom i retkim dlakama nazivamo Bastom ili Likom. Bast raste na rogovima i kroz krv raznosi kalcijum i fosfor neophodan za rast rogovlja.
Bast ili Lika se najčešće skidaju u proleće kada se koža osuši od parogovlja trljanjem o rastinjem i sl i skida se sa potpunog okostalog parogovlja. Zima je period rasta rogovlja kod srndaća, ali je i najmanje povoljno godišnje doba jer niske temperature, sneg koji ometa kretanje i otežava pronalaženje hrane u zimskom periodu. Zato je potrebno preduzeti mere u lovištu i obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane, bogate belančevinama, mineralima, kalcijuma i fosfora. Pored hrane neophodno je obezbediti i dovoljno mira u lovištu jer srneća divljač je veoma osetljiva i stresna na sve poremećaje u lovištima i sve to utiče na rast trofeja.
Na nama je da u zimskom periodu obezbedimo sve potrebne uslove za što bolju zaštitu divljači u lovištu ukoliko želimo što kvalitetnije trofeje. Više o ocenjivanju trofeja srneće divljači naćićete na strani.
