Grad Zrenjanin odlučio se za vrlo morbidan potez - umesto da novac iz budžeta za zaštitu životne sredine koristi za uklanjanje divljih deponija, finansiraće "suzbijanje" šakala.
Šakali se, inače, hrane na deponijama. Godinama unazad u javnosti se diže panika i pominje ogromna brojnost šakala, a neretko u ovim kampanjama učestvuju oni koji od odstrela najviše profitiraju - lovci. Čak su proteklih godina po pojedinim gradovima u Vojvodini najavljivane čitave hajke na šakale, a Zrenjanin prednjači u namerama da se ove zakonom zaštićene divlje zverke odstrele.
Lovačko udruženje "Zrenjanin" smatra da šakal nema neprijatelja osim čoveka.
"Oni prave velike štete u našim lovištima jer je smanjen prirast srneće divljači. Šakali napadaju lanad, ali i ptice koje se gnezde na zemlji, pošto im uništavaju jaja i mladunčad. Velika je opasnost da, kad u lovišta unesemo fazane, oni budu uništeni, pogotovo dok su mladi i nespremni za život u prirodi. Zveri napadaju i manja stada ovaca i koza, ako nema u blizini pasa da ih odbrane. Velike glavobolje zadaju i meštanima sela na teritoriji grada. Upadaju noću u dvorišta i prave velike štete u kokošinjcima", objašnjavaju neimenovani zrenjaninski lovci za portal zrenjaninski.com.
Svojevremeno je Lovačko udruženje pokušalo da reši problem tako što je svakom lovcu koji odstreli šakala davalo dve kutije municije. Međutim, osim što se šakali teško love, njihov odstrel ni ne utiče na smanjivanje brojnosti, objasnio je direktor Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović za RTS još 2019. godine.
Zašto onda Grad Zrenjanin finansira "suzbijanje" i šta tačno ovaj termin znači?
Reč je o konkursu za raspodelu sredstava za sufinansiranje programa lovačkih udruženja u svrhu suzbijanja šakala na teritoriji Grada Zrenjanina za 2022. godinu. Na konkursu mogu da učestvuju registrovana lovačka udruženja, a novac potiče iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Zrenjanina. Ukupno se dodeljuje 700.000 dinara, a "realizacija" je do 31. decembra.
Udruženja imaju rok da se prijave do 16. maja, a prijava je na obrascima koji su gotovo identični obrascima za uobičajeno projektno sufinansiranje. Tako se od udruženja traži da navede "programske aktivnosti" i koje će pozitivne efekte osetiti ciljne populacije, opis problema i objašnjenje održivosti projekta.
Konkurs je problematičan iz više uglova. Pre svega, iz teksta konkursa nije jasno kojim metodama će se vršiti "suzbijanje" šakala, te koliko je problem zaista prisutan. Nema ni nikakvih informacija o brojnosti šakala u Gradu Zrenjaninu, te da li će se finansirati nabavka municije, oružja ili nečeg trećeg.
Ono što stručnjake najviše zabrinjava je posledica po ekosistem - postoji opravdani strah da šakali neće biti odstreljeni, već otrovani, te da će zbog ove namere stradati i drugi živi svet.
Ornitolog Ružić: Nastavak izvlačenja javnog novca za nezakonito trovanje šakala
Izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, ornitolog Milan Ružić kaže za 021.rs da prvi put na ovom konkursu čuje da se za divlje, domaće, autohtone životinje i lovnu divljač koristi reč "suzbijanje".
"Suzbijanje se obično koristi za bespoštedno uništenje neke pojave poput zaraze, ili organizovanog kriminala. Nije jasno koje su namere lokalne samouprave u Zrenjaninu. Koga štite od šakala? Šakali su prvenstveno sanitarci, što su pokazale studije dr Duška Ćirovića i njegovog tima sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tačno je da šakali šire svoje rasprostranjenje u Evropi i da se povećava njihov broj. Razloge za to možemo da potražimo u izmenjenim stanišnim uslovima, promeni klime, ali pre svega u stalnoj i kvalitetnoj ponudi hrane na sve većim poljoprivrednim površinama. Svake godine u Srbiji se u prirodu baci više od 200.000 tona mrtvih životinja i klaničnog otpada, a sve to je neograničen izvor hrane za šakale", kaže Ružić.On napominje da lovačka udruženja, kao korisnici lovišta, treba da se drže svojih planova i programa, što znači da moraju da znaju kojim fondom raspolažu, koliko je dozvoljeno za odstrel i koliko divljači ostaje kao matični fond. Ako se, napominje naš sagovornik, usled raznih uslova sredine neki balans poremeti, može doći i do promena u populacijama divljači - a o tome bi trebalo izvestiti sve nadležne organe. Problem je što se kod nas samo iznose problemi, bez ikakvih dokaza.
"Pitanje je: ko je i kako brojao šakale, koliko šakala ima, koje metode brojanja su korišćene, ko je obučen da sprovodi takvo praćenje, da li zaista postoje štete na domaćim životinjama i ko je te štete utvrdio? Ono što dodatno podgreva sumnje je orkestrirana kampanja u pojedinim medijima gde se bez ikakve osnove govori o nekakvim velikim štetama od šakala, a pominje se i opasnost po ljude. Ovo svesno izazivanje panike ima elemente krivičnog dela iz člana 343 Krivičnog zakonika, a takođe je i pravdanje 'suzbijanja' u kasnijim akcijama. Napominjem: šakali ne predstavljaju pretnju po ljude, posebno ne direktnu. Besnilo je odlično sprovedenim aktivnostima peroralne vakcinacije iskorenjeno u Srbiji. Šakali su životinje veličine osrednjeg psa koje ne prilaze ljudima budući da ih se plaše, već ih uspešno izbegavaju, čak i kada žive u blizini naselja", napominje izvršni direktor DZPPS.Na pitanje 021.rs koje su sve potencijalne opasnosti po ptice, Ružić objašnjava da je istovetan scenario već viđen u Apatinu. Taj slučaj pratili su, kaže, korupcija i masovna namerna trovanja životinja.
"U selima oko Apatina tokom nekoliko godina otrovano je više od 150 ptica grabljivica, od čega je pronađeno oko 50 mrtvih orlova belorepana. Mračni umovi su se dosetili da truju šakale jer je to mnogo lakše od sedenja na čeki pored mrciništa i lova puškom. Potom su sekli repove, nosili ih negde i tamo dobijali naknadu od nekoliko hiljada dinara za svaku mrtvu životinju. U medijskim tekstovima koji opisuju problematiku suzbijanja šakala u Zrenjaninu navodi se da lovci ne mogu da kontrolišu brojnost lovom, tj. ubijanjem iz pušaka. Pa čime će sada da ga 'suzbijaju'? Jedini zakonom dozvoljen lov šakala moguće je ostvariti upravo puškom. Sve druge metode, poput trovanja i hvatanja u klopke, zabranjene su", navodi on.
Kako je i 021.rs pratio, tokom marta i aprila ove godine bilo je više masovnih stradanja divljih ptica, strogo zaštićenih vrsta, a usled trovanja nezakonitim pesticidom furadanom. U svim tim slučajevima ciljane su divlje vrste - lisice i šakali, što su utvrdile i policijske istrage, dodaje naš sagovornik.
Pomenuli smo da je Grad Zrenjanin preuzeo da se bavi brigom za lovstvo i da ubijanje životinja naziva zaštitom životne sredine. Ružić kaže da je sramotno to što lokalna samouprava poput Zrenjanina nije prepoznala desetine divljih deponija kao problem i radila na tome da ih sanira.
"Na tim divljim smetlištima se nalaze na tone mrtvih životinja koje su izvor hrane za šakale. Ako bi se šakalima uskratio taj nepresušan resurs, verovatno je da bi se i njihova populacija smanjila. Dodatni nonsens je i to što neko pokušava da suzbije populaciju visoko inteligentne i prilagodljive divlje životinje na uskom geografskom području. Pojednostavljano rečeno: ako se negde izlovi pet šakala, iz okolnih područja će se u roku od par dana doseliti novi šakali jer njih svuda okolo ima. Šakali su pritom 'sanitarci', životinje koje iz naše zajedničke prirode svake godine pojedu hiljade tona mrtvih životinja i klaničnog otpada koji ilegalno dospeva tu. Na to treba spomenuti i milione jedinki glodara poput voluharica, miševa i pacova koji su im takođe važna hrana, a ti glodari su značajni prenosnici bolesti i štetočine ako se prenamnože", navodi Ružić.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za 021.rs najavljuje da će se javiti svim nadležnim institucijama povodom ovog slučaja jer, kako kažu, odgovorno smatraju da hitno treba prekinuti ovaj konkurs.
Prema Zakonu o divljači i lovstvu, zabranjeno je trovanje divljači, ali situacija na terenu pokazuje da je trovanje vrlo prisutno.
Šakali su lovostajem zaštićena divljač i, ukoliko se nalazi van lovišta, mogu se loviti samo uz saglasnost Ministarstva. Nelovne površine su: naseljena mesta, površine koje su na udaljenosti manjoj od 200 metara od naselja i stambenih i pomoćnih objekata izvan naseljenog mesta, dvorišta seoskog domaćinstva, dvorišta industrijskih i drugih objekata.
Grad Zrenjanin nije odgovorio na pitanja 021.rs u vezi sa ovim spornim konkursom.
Tekst i fotgrafija preuzeti:Radio 021 Novi Sad:Foto: Pixabay
