Autohtona populacija balkanskog risa (Lynx lynx balcanicus) predstavlja najugroženiju subpopulaciju evroazijskog risa u Evropi, a 2011. godine došlo se do zaključka da na prostoru Balkana ima svega 20 do 40 odraslih jedinki.

Upravo iz tog razloga Nacionalni parkovi i Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore pokrenuli su Program za oporavak balkanskog risa - podrška očuvanju kritično ugrožene podvrste evroazijskog risa i u julu počeli sa istraživanjem stanja populacije balkanskog risa u Nacionalnom parku Prokletije. Istraživanje, kojim je obuhvaćena i okolina koju čine lovne jedinice, je počelo i u nacionalnim parkovima Durmitor i Biogradska gora. To podrazumijeva otkrivanje potencijalnog rasprostranjenja te vrste na teritoriji Crne Gore kroz standardizovane upitnike za lokalno stanovništvo.

U toku naredne godine u regionima u kojima anketa bude pokazala potencijano prisustvo risa, u okviru ovog istraživanja nabavke modernije opreme (kamere, zamke) za praćenje stanja ove životinje. Kroz projekat prvi put će se definisati stvarna gustina populacije krupnih sisara u okviru zaštićenih područja Crne Gore i njihove okoline.

Simbol prirode na Balkanu Ris je ugrožena vrsta pa je postala simbol zaštite prirode na zapadnom Balkanu . Ova vrsta divlje mačke može dostići visinu i do 65 centimetara i težinu do 30 kilograma i lovi uglavnom srne, divokoze i zečeve. Gubitak zdravih staništa u velikoj mjeri utiče na smanjenje plijena, pa i količinu hrane za tu vrstu.

tekst preuzet: Dan dnevne novine

Prepelica je najmanji predstavnik poljskih koka i jedina selica. I iskusnim lovcima zadaje prave muke zbog osobine da se stopi sa okolinom i što veoma strpljivo podnosi markiranje psa za kojeg ume da bude nevidljiva i kada joj priđe na pedalj.

Lov na prepelice, zbog svoje atraktivnosti, pravi je magnet za svakog lovca. Zbog toga su članovi Lovačkog udruženja Bačko Gradište pozvali dugogodišnje prijatelje iz Banatskog Velikog Sela u lov na ovu izuzetno atraktivnu divljač.

Andrej Korenoj, predsednik lovaca Bačkog Gradišta, kaže: "Kod nas je uvek osnov lepo i dobro druženje. Mi se međusobno izuzetno dobro družimo i posećujemo pa, između ostalog, odemo i u lov. Lov na prepelice se svuda u svetu pa i kod nas tretira kao carski lov".

Vreme, međutim, kao da se stavilo na stranu prepelica, prekinuvši lov pravom jesenjom kišom. Ali, to nije pokvarilo raspoloženje lovcima. Pogotovo ne predsedniku Lovačkog udruženja "Velebit" iz Banatskog Velikog Sela, Gradimiru Bubalu, koji je pokazao najveću umešnost u nadmudrivanju sa ovom pticom čiji brišući i krivudav let zadaje prave muke i najboljim lovcima i vrsnim psima.

"Bilo je i promašaja. Danas sam imao sreće pa sam imao više pogodaka nego promašaja. To je tako naišlo. Lov nije toliko bitan u smislu količine izlovljene divljači. Najvažnija su druženja i održavanje kontakata",  kaže Bubalo.

Posle lova druženje se nastavilo uz lovačke dosetke, bockanja ali i alasku riblju čorbu i ribu pečenu u kotliću. I na kraju, završilo se dogovorom o narednom susretu u Banatu i lovu na afričku grlicu.

izvor RTV

Problem šteta na poljoprivrednim kultura od divljači svake godine evidentan je, u mnogo slučajeva predmet je sudskih sporova između poljoprivrednika i korisnika lovišta za nadohnadu pričinjene štete i u većini slučajeva obe strane su nezadovoljne epilogom.

Zakon o divljači i lovstvu jasno propisuje pravo na nadohnadu štete u članu 88, 89 http://www.srbijasume.rs/pdf/zakon_divljac_lovstvo.pdf U dosta slučajeva poljoprivrednici nisu upoznati koje mere zaštite na parcelama trebaju da obave kako bi zaštitili poljoprivredne kulture. Najčešći problem gde su više parcela sa manjim površinama zasejane istom kulturom i praktično je nemoguće zaštititi adekvatno sve parcela.

Jedno od rešenja je da korisnici lovišta u proleće preventivno planski zaseju žitarice za prehranu divljači udaljeno od polja i da prehranjuju divljač tokom cele godine. Praćenje kretanje divljači i organizacija lova na zaštiti poljoprivrednih kultura u velikom broju lovišta smanjuju štete poljoprivrednicima na poljoprivrednim kulturama. Postoje i lovišta gde se poljoprivrednici odlično organizovali i zaštitili svoje poljoprivredne kulture od divljači električnom odgradom pasni aparat popularnim nazivom u narodu ,,pastiricom,, koja radi na akumulatore i proizvodi struju jačine 6-12V koja se pokazala kao odlična zaštita poljoprivrednih kultura od divljaci. Divljač priliom dodira električne ograde niskog napona izaziva jak šok koji dugo ostaje zabeležen u njenom mozgu i tako zaobilazi te prolaze.

Samo većom edukacijom i zajedničkim radom poljoprivrednika i korisnika lovišta smanjiće se štete na poljoprivrednim kulturama od divljači a tako i nezadovoljstvo poljoprivrednika.